Archive for the ‘strategija’ Category

30 jan

Podeljena očekivanja u vezi rezultata poslovanja u 2023. uz saglasnost da je inflacija najveći rizik

Posted by Alex in poslovni rizik, strategija. Tagged: , , .

Kao i prethodnih godina POSLOVNA STRATEGIJA NA BALKANU je uradila istraživanje među poslovnim ljudima u Srbiji u vezi njihovih očekivanja za 2023. godinu. Teme su bile rizici, očekivani rezultati, poslovne šanse kao i nastavak digitalizacije. Istraživanje je urađeno u drugoj polovini januara 2023.

Ove godine se jedan rizik jasno izdvojio od ostalih time što je čak 89% učesnika u istraživanju glasalo da će proizvodna inflacija (troškovi radne snage, repromaterijala, sirovina, energenata i ostalo) biti najveća pretnja uspešnom poslovanju. Ovo je značajni skok u odnosu na moje prošlogodišnje istraživanja kada je 58% učesnika ukazalo na isti ovaj rizik. Ipak, ovakav rezultat nije neočekivan jer se zasniva na prošlogodišnjem iskustvu i zvaničnim podacima prema kojima je u Srbiji u 2022. zabeležena inflacija od 11,9% s tim da je međugodišnja inflacija u decembru 2022. bila 15,1%.

Mišljenja sam da je ovakva inflacija mnogo više rezultat višegodišnjeg prekomernog puštanja u opticaj velike količine „svežeg“ novca od strane centralnih banaka najvećih zemalja Zapada – naročito od početka pandemije – a manje posledica rata u Ukrajini. Na kraju krajeva sami smo svedoci toga da su hrana i ostale životne namirnice počeli značajno da poskupljuju još od početka 2020. Rast cena energenata na početku rata je samo dodao ulje na vatru.

Na drugom i trećem mestu rizika za tekuću godinu su nedostatak radne snage (53%) i moguće pogoršanje odnosa sa Evropskom Unijom zbog rata u Ukrajini (47%).

Očigledno je da nedostatak radne snage sve više postaje ozbiljan faktor u poslovanju preduzeća što je ove godine prepoznala polovina upitanih dok je za isti rizik glasala samo jedna trećina (32%) prošle godine. Istovremeno smo svedoci da sve više stranih radnika nalazi posao u Srbiji, a da država planira da to olakša svojim zakonodavstvom.

Rat u Ukrajini i pozicija Srbije u odnosu na njega kao i neka vrsta dogovora oko Kosova su u žiži pažnje evropskih političara što može uticati kako na dalje korake u pridruživanju Evropskoj Uniji tako i na investicije koje dolaze sa te strane, a koje direktno utiču na zaposlenost. Prekid i povlačenje stranih investicija odnosno zapadnih kompanija iz Srbije bi se svakako negativno odrazilo po srpsku ekonomiju.

Sledi grupa od pet rizika za koje se opredelilo između 37% i 42% učesnika u istraživanju i to su:
• pad kupovne moći potrošača (42%) – prošlogodišnje istraživanje 37%
• problemi u naplati potraživanja (42%) – prošlogodišnje istraživanje 26%
• rast kamatnih stopa (42%) – prošlogodišnje istraživanje 11%
• pad potrošnje i privatnih investicija zbog neizvesnosti (37%) – prošlogodišnje istraživanje 63%
• korupcija i ’partokratija’ (37%) – prošlogodišnje istraživanje 32%.

Dok je očekivani pad kupovne moći potrošača na sličnom nivou kao i prošle godine uočava se osetnije povećanje rizika od nemogućnosti naplate potraživanja što ukazuje da se ove godine očekuje da veći broj preduzeća posluje pod pritiskom i da ima problema sa održavanjem pozitivnog protoka novca.

Rast rizika od daljeg povećanja kamatnih stopa je razumljiv uzimajući u obzir da je referentna stopa Narodne banke Srbije počela sa trendom rasta sa 1% na 1,5% u aprilu 2022. da bi tu godinu završila decembarskim povećanjem na 5%, a ovu 2023. odmah počela januarskim skokom na 5,25%. Sve je naravno uslovljeno kretanjima na međunarodnim tržištima novca i odlukama velikih zapadnih centralnih banaka. S tim u vezi trenutno prevladava mišljenje da će se globalni rast kamatnih stopa zaustaviti do polovine ove godine.

Očekivani rizik od pada investicija i potrošnje uzrokovanih neizvesnošću se skoro prepolovio u odnosu na prošlu godinu verovatno zbog toga što su investicije u praksi nastavile da rastu tokom 2022. bez obzira na prethodna očekivanja pa se slično očekuje i u ovoj godini.

Nažalost korupcija i ’partokratija’ i dalje predstavljaju značajan rizik za poslovanje koji se čak i neznatno povećao.

U treću grupu rizika za 2023. dolaze oni za koje se opredelilo do jedne petine učesnika.
• prekid lanaca snabdevanja (21%) – prošlogodišnje istraživanje 58%
• nepristupačno finansiranje (21%)
• izazovi digitalizacije (11%)
• siva ekonomija (11%)
• ekonomski sukob SAD i Kine (5%)
• nestabilnost na Balkanu (5%)
• nedostatak energenata (5%).

U vezi velikog pada očekivanog rizika od prekida lanaca snabdevanja sa prošlogodišnjih 58% na trenutnih 21% primetio bih da u srpskoj privredi nije bilo osetnijih prekida lanaca snabdevanja tokom prošle godine tako da se i briga u vezi s tim smanjila.

Na kraju treba dodati da niko, kako prošle tako i ove godine, ne predviđa pad kursa dinara.

Kada se govori o očekivanim rezultatima poslovanja za 2023. godinu odgovori su podeljeni. Podjednak broj odgovora (37%) ukazuje na slično ili bolje poslovanje nego u prethodne dve godine (2021-2022) dok 26% upitanih smatra da će lošije poslovati u odnosu na isti period. Uz to samo 16% vidi značajnu poslovnu priliku u ovoj godini.

Dobra vest je da 53% učesnika u istraživanju već zna da će imati projekte za unapređenje digitalizacije u svojim preduzećima u ovoj godini dok još 16% njih planira da to učini.

14 dec

I pored ozbiljnih rizika poslovni ljudi u Srbiji vide priliku za rast u 2022. godini

Posted by Alex in poslovni rizik, strategija. Tagged: , , , .

Poslovna Strategija na Balkanu je prema svojoj tradiciji obavila istraživanje među poslovnim ljudima u Srbiji o njihovim očekivanjima za 2022. godinu, kako po pitanju pretnji poslovanju tako i o po pitanju rezultata i strateških inicijativa koje se planiraju. Istraživanje je urađeno u decembru 2021. godine.

Prema pristiglim odgovorima tri rizika se izdvajaju od ostalih i za svaki od njih je glasalo između 58% i 63% upitanih, a oni su:

  1. Pad potrošnje i privatnih investicija kao odgovor na neizvesnost (63%).
  2. Skok cena repromaterijala, sirovina i/ili energenata (58%).
  3. Prekidi lanaca snabdevanja uzrokovanih pandemijom ili geopolitičkim tenzijama (58%).

Kriza je svakako donela promene u potrebama i ponašanju potrošača, „socijalnu distancu“, ograničenu mogućnost putovanja kao i neka fizička ograničenja kretanja (za nevakcinisane) s tim da se pravila razlikuju od države do države. Sve ovo je nateralo kompanije da manje ili više promene način svog poslovanja, a mnoge su i prestale da postoje. Iz istog razloga su povučene mnoge privatne investicije.

Sada znamo da je zdravstvena kriza uzrokovana Covid-19 već 2020. godine izazvala značajan pad privredne aktivnosti u svetu kao i gubitak radnih mesta. Čak i oni koji su zadržali svoja radna mesta su smanjili potrošnju bilo zbog osećaja neizvesnosti ili zbog činjenice da nisu mogli da troše novac na putovanja i izlaske.

Sa druge strane države su delile subvencije kako građanima tako i privrednim subjektima, koliko je ko mogao i želeo, što je uz vakcinaciju stanovništva uspelo da zaustavi privredni pad iz 2020. i preusmeri ga ka rastu u 2021. Srbija se u tome snašla bolje nego prosek Evropske Unije (EU) i za 2021. očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od 6% u odnosu na 5% za EU. Predviđanja za 2022. godinu su takođe za nijansu na strani Srbije (4,5% Srbija prema 4,3% EU).

„Upumpavanje“ velike količine svežeg novca u većinu svetskih ekonomija, bilo putem zaduživanja (primer Srbije) ili kroz „kvantitativno popuštanje“ odnosno otkup dugoročnih obveznica koristeći naštampani novac (primer SAD), je očekivano dovelo do inflacije tokom 2021. i to po prvi put posle dužeg niza godina. Očekuje se da se takav trend i nastavi u dobrom delu 2022. godine, a možda i kasnije. Iako je Srbija za sada donekle zaštićena od poskupljenja energenata ni ona nije mogla da izbegne poskupljenja hrane kao ni sirovina i repromaterijala za svoju industriju. Pri tome inflatorni uticaji definitivno dolaze spolja to jest iz pada kupovne moći zapadnih valuta, prvenstveno evra i američkog dolara, dok je srpski dinar stabilan. Sa druge strane kineski juan je od avgusta pa do kraja 2021. godine zabeležio stabilan rast u odnosu na dolar i evro. Interesantno je pomenuti da ni jedan od učesnika ovog istraživanja nije prognozirao pad kursa dinara u 2022. što je između ostalog iskaz poverenja u Narodnu Banku Srbije.

Zbog prekida ili ograničenog poslovanja mnogih svetskih kompanija uzrokovanim odsustvom radne snage tokom 2020. i 2021. godine došlo je do smanjenja njihove proizvodnje što se odmah odrazilo na ceo lanac proizvodnje odnosno snabdevanja. Jedan od najpoznatijih primera je nestašica čipova za auto industriju što je značajno umanjilo broj proizvedenih automobila iako potražnja za njima itekako postoji. Ovakva situacija u snabdevanju je uzrokovala trku među kupcima što je dodatno uticalo na industrijsku inflaciju.

Druga značajna grupa rizika na koje ukazuju učesnici dajući im između 37% i 42% svojih glasova uključuje sledeće:

  1. Jačanje političkih tenzija između SAD, EU, Kine i Rusije sa negativnim uticajem na snabdevanje kritičnim artiklima, trgovinu i strane investicije. (42%)
  2. Pad realne kupovne moći potrošača. (37%)
  3. Uredbe o ograničenju poslovanja i putovanja zbog pandemije. (37%)

Već je godina na izmaku donela rast globalnih tenzija na relaciji SAD/EU/Britanija – Rusija oko Ukrajine i SAD/EU/Britanija – Kina oko Tajvana (nominalno), a u suštini oko svetske ekonomske dominacije. Nažalost ti sukobi koji se za sada vode samo na nivou ograničenih sankcija, trgovinskih ograničenja i pojačane retorike mogu u 2022. godini da eskaliraju u regionalne vojne okršaje. U takvom scenariju bi zapadne sile verovatno podigle nivo sankcija i trgovinskih blokada do najveće moguće mere što bi se negativno odrazilo na mnoge zemlje koje su samo posmatrači te situacije, a tu računam i Srbiju. Konkretno najveći rizik po Srbiju je da se zatvore dotoci gasa i nafte jer ovi prolaze preko teritorija koje kontroliše NATO pakt.

Pad kupovne moći potrošača, najviše zbog inflacije, će biti koliko-toliko ublažen barem privremeno što se tiče cena energenata za domaćinstva, a moguće je da i u 2022. godini država nastavi sa davanjem jednokratne pomoći barem najugroženijim grupama stanovništva.

Što se tiče uredbi o raznim ograničenjima kretanja i poslovanja vezanim za kontrolu pandemije može se reći da su mere koje su do sada primenjivane u Srbiji mnogo blaže nego u većini zemalja Evropske Unije.

Rezultati istraživanja ukazuju i na treću značajnu grupu rizika koji su dobili između 26% i 32% glasova:

  1. Jačanje regionalnih sukoba / nestabilnosti sa negativnim uticajem na trgovinu i strane investicije. (32%)
  2. Korupcija. (32%)
  3. Nedostatak radne snage. (32%)
  4. Nemogućnost naplate potraživanja. (26%)

Nažalost globalne tenzije odnosno borba za svetski prestiž samo dolivaju ulje na vatru na ionako istorijski opterećene odnose među zapadno-balkanskim državama gde sve velike sile imaju svoje „specijalne“ političke predstavnike za region. Koliko je do domaćih „igrača“ da rasplamsaju ili smire situaciju, isto toliki uticaj imaju i spoljne sile.

Očigledno je da korupcija, nedostatak radne snage i nemogućnost naplate potraživanja i dalje ostaju na listi najvećih rizika.

Sve odgovore iz decembarskog istraživanja možete videti na sledećoj grafici.

Kada su bili upitani kakve poslovne rezultate očekuju u 2022. godini dve trećine učesnika u istraživanju ukazuje na uspešnije poslovanje nego u 2021. (68%) dok čak 42% njih očekuje da posluje bolje nego i pre pandemije (2019). Pored toga i odgovori na sledeće pitanje još više ohrabruju ukazujući da dve trećine učesnika (68%) već vidi značajnu poslovnu priliku u 2022. godini!

Da li se zaista Srbija iščupala iz kandži krize te čvrsto grabi ka stabilnom rastu i pored toga što pandemija sa preprekama koje je donela ostaje sa nama bar još jednu, a možda i više godina uz sve ostale spoljne rizike? Ekonomske brojke, a i rezultati ovog istraživanja ukazuju na pozitivan odgovor. Za mene je ključni nalaz istraživanja da je značajan deo poslovnih ljudi optimista i da veruju u dobre poslovne prilike i bolje rezultate za svoje kompanije u 2022. Na poslednje pitanje u vezi digitalizacije 63% učesnika istraživanja su odgovorili da su već planiralinove projekte za dalju digitalizaciju svog poslovanja, a kod njih 16% je to još uvek u fazi planiranja. Ovakvi odgovori samo potkrepljuju sveukupni utisak da se srpska privreda ubrzano prilagođava novim uslovima poslovanja i da mnogi njeni akteri čak i u takvim uslovima mogu da ostvare rast.

29 jun

Uticaji i saznanja o pandemiji Covid-19 na srpski građevinski sektor

Posted by Alex in građevinska industrija, strategija. Tagged: , , , .

Autor članka je g-din Bojan Petrović, regionalni menadžer kompanije PlanRadar

Petnaest meseci nakon što je proglašena pandemija Covid-19, sve je jasnije da „nova normalnost“ nije privremeno stanje dok je i dalje pandemija na snazi, već će uveliko biti deo normalnosti koja nas očekuje i kada se pandemija zvanično okonča. Gledano evolucijski, velike krize su preživljavali najbolje oni koji su se mogli prilagoditi novonastalim promenama. Tako da je ovo „novo normalno“ stanje, kojem se i dalje prilagođava čitav svet, pokazalo da su najbolje prošli oni koji su na vreme prepoznali prednosti rada na daljinu i tehnologije koje mogu da iskoriste u svom poslovanju.

Građevinski sektor u Srbiji je prošao oscilacije u poslednjih petnaest meseci. Iako je građevina i dalje ostala najveći pokretač srpske ekonomije i iako se izgradnja nastavila nedugo nakon proglašenja pandemije posledice su se ipak osetile. Prema Republičkom zavodu za statistiku (https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/gradjevinarstvo/) zvanične cifre kažu da posle III kvartala 2020. godine koji je beležio 18,9% pad u tekućim i 17,2% u stalnim cenama u odnosu na isti kvartal prethodne godine, IV kvartal 2020. beleži rast te za prethodnom godinom „kasni“ 10,4% u tekućim i 8,9% u stalnim cenama. Nadu daje izveštaj za prva tri meseca 2021. godine, koji kaže da je zabeležen rast od 20,0% u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 20,7% u odnosu na I kvartal 2020. godine. Detaljnije posmatrano prema građevinama, vrednost izvedenih radova na zgradama, u stalnim cenama povećana je za 17,5%, a na ostalim građevinama 22,7%. Svi regioni Srbije su posle prošlogodišnjeg pada sada povećali vrednost izvedenih radova gde prednjači Region Šumadije i Zapadne Srbije sa čak 37,0% većom vrednošću u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Frame photo created by evening_tao – www.freepik.com

Napredak možemo gledati i kroz izdate građevinske dozvole od početka 2021. godine. Poslednja tri statistički obrađena meseca su januar, februar i mart. U januaru je izdato 1480 građevinskih dozvola (14,8% više nego u januaru prošle godine) od čega 77,2% otpada na zgrade a već u martu je izdato 2029 građevinskih dozvola (19,8% više nego istog meseca prošle godine) te se 79,2% njih odnosi na zgrade a 20,8% na ostale građevine. Najveća građevinska aktivnost po izdatim dozvolama očekuje se u Moravičkoj oblasti, zatim slede Beogradska, Sremska, Rasinska, Zlatiborska, Južnobačka te ostale.

Kao napomenu treba da navedemo da su indeksi vrednosti beležili porast od druge polovine 2017. godine sve do kraja prvog kvartala 2020. U drugom, trećem i četvrtom kvartalu dolazi do pada aktivnosti zbog zastoja izazvanih globalnom pandemijom Covid-19. Međutim, kako smo već naveli, izveštaj za prvi kvartal 2021. godine uliva nadu da se srpska građevinska industrija vraća na stare staze uspeha.

Covid-19 je očigledno bio katalizator za digitalizaciju u celom svetu pa i u Srbiji. Digitalizacija je pomažući onima koji su je prihvatili da prebrode pandemiju i napreduje bez obzira na uslove poslovanja nepovratno dokazala svoju vrednost. Građevinska industrija tu nije izuzetak. Pre samo nekoliko godina je bilo teško na našim gradilištima zamisliti inženjera ili vođu gradilišta koji od kuće vodi projekat. Takođe, nije se činilo ni verovatnim da će građevinski radnici po gradilištu hodati sa pametnim mobilnim uređajima i aktivno ih koristiti u svom radu. Malen je bio broj onih kompanija koje su pre pandemije bile „osvešćene“ na polju digitalizacije i daljinskog upravljanja projektima.

Međutim, kad je pandemija donela nove uslove, samo oni koji su na vreme prepoznali da je došao čas da ipak pređu na digitalne oblike komunikacije i vođenja projekata nisu trpeli nikakve ili su imali minimalne gubitke u poslovanju. To nam pokazuje da se ovi načini sigurno ukorenjuju u građevinsku industriju, a jedini problem je što taj proces teče jako sporo uprkos jasnim potrebama za digitalnim alatima.

Miljan Mikić, predavač na inženjerskom menadžmentu Univerziteta u Lidsu: „Za digitalizaciju je važan kapacitet društva, koliko koristimo digitalne alate, a to se razlikuje od tržišta do tržišta. Na Zapadu i u Kini je digitalizacija sve zastupljenija. Konkurentnost kompanija je takva da digitalizacija kompaniji neminovno povećava konkurentnost time što usvaja individualne kapacitete i oblikuje ih u organizacione kapacitete. Kompanija koja može uspešno da koristi ljude i druge resurse i na daljinu – „remote“ – je pokazala u koroni da može da avanzuje i iskoristi situaciju.“

Jasno je da nikada neće osvanuti dan kada će posao na gradilištu moći da obavi jedna jedina osoba. Porastom novih tehnologija i njihovom integracijom u građevinske radove, boljom opremom i novim načinima građenja svakako je smanjen broj neophodnih građevinskih radnika, ali će oni uvek biti nezamenjivi i od presudne važnosti za izgradnju. Međutim, daljinski rad sigurno može pomoći inženjerima, vođama projekata, predstavnicima klijenata, inspektorima i mnogim drugim osobama na vodećim pozicijama čiji se mnogi zadaci u vezi dokumentacije i upravljanja nedostacima mogu obavljati na daljinu. Oni time mogu da se reše viška administrativnih poslova, uštede vreme i novac, te poboljšaju svoje profesionalne odnose s kolegama, klijentima i podizvođačima.

Dijana Vidosavljević, glavni inženjer baze podataka o putevima, JP Putevi Srbije: „Koliko gubimo ako digitalnu transformaciju ne provedemo već danas? Mislim da gubimo dosta. Mislim da je svaki dan bitan jer smo čak i tokom pandemije izgubili određeno vreme, jer su neki projekti morali da budu odloženi jer nije moglo da se izađe na teren i da se snime podaci koji bi trebali da se integrišu.„

http://www.planradar.com

Kompanija PlanRadar je naručila, a kompanija Ninamedia sprovela istraživanje o stanju digitalizacije građevinarstva i industrije nekretnina u Srbiji i ti rezultati su prezentovani u martu 2021. godine. Cilj istraživanja je bio utvrđivanje trenutnog obima upotrebe digitalne tehnologije u srpskoj građevinskoj i industriji nekretnina, a glavno pitanje kojim se istraživanje bavilo je generalna spremnost građevinskih kompanija za digitalizaciju.

Jedna od tema je bilo da ispitanici procene u kojoj meri je pandemija Covid-19 uticala na posao kojim se oni bave. Odgovori uopšte nisu bili iznenađujući. Odgovor „u velikoj meri“ dalo je 24,7% ispitanika, 57,3% njih misli da je pandemija „donekle“ uticala na njihov posao, tek 17,8% je odgovorilo da na njihov posao „nije bilo uticaja“, a 0,1% njih nisu mogli proceniti situaciju. Istovremeno se skoro 50% njih složilo da bi situacija mogla uticati na potrebu za digitalnom tehnologijom u njihovim kompanijama.

Detaljnom analizom trenutnog stanja digitalizacije, razlozima oslanjanja na tradicionalnije tehnike, prikazom varijacija po industrijskim segmentima, spremnosti usvajanja promena te preprekama na koje nailaze domaće kompanije ovaj izveštaj je sumirao ključne nalaze i pokazao šta sve to znači za srpski građevinski i sektor nekretnina.

Na linku https://www.planradar.com/sr/digitalizacija-u-gradjevinarstvu-i-industriji-nekretnina-u-srbiji/ možete preuzeti izveštaj iz koga ćete saznati:

  • Koliko je trenutno digitalno napredan čitav građevinski sektor, kao i stanje podsektora (kao što su arhitektura, ugovaranje, investicije),
  • Koje tehnologije koriste kompanije građevinske industrije,
  • Koliko su otvorene srpske građevinske kompanije prema digitalnim tehnologijama,
  • Koje prepreke koče širu digitalizaciju,
  • Kako je digitalizacija pomogla malom broju kompanija koje su zaista na vrhu.

Ovaj izveštaj ima za cilj da pomogne donošenju poslovnih odluka u građevinskim, arhitektonskim i investicionim kompanijama u Srbiji i šire. Pomoći će Vam da razumete kako rade Vaši konkurenti kada je digitalna transformacija u pitanju i da istražite prednosti korišćenja novih digitalnih alata. Ako već nameravate da digitalno transformišete svoju organizaciju, ovaj izveštaj će Vam pomoći da razumete trenutnu situaciju u Srbiji i da definišete poslovne izazove i prilike.

PlanRadar je kompanija za digitalnu tehnologiju osnovana 2013. godine. Pružamo inovativne usluge mobilnih softverskih rešenja za građevinarstvo i industriju nekretnina. Naša aplikacija je dostupna na svim iOS, Android i Windows uređajima. Pomogla je više od 10,000 klijenata u više od 46 zemalja da digitalizuju svoj proces rada.

29 nov

Pandemija dodala ozbiljne strepnje za opstanak radnih mesta i kompanija u 2021. dok su najveći pred-pandemijski rizici opstali

Posted by Alex in poslovni rizik, strategija. Tagged: , , , , .

Prema najnovijem istraživanju Poslovne Strategije na Balkanu iz novembra 2020. daleko najveća strepnja poslovnih ljudi u regionu za obavljanje biznisa u 2021. godini je nastavak pandemije tokom većeg dela godine što će ozbiljno uticati na dalji pad potrošnje (69% upitanika). Sledi pretnja smanjene tražnje kako na domaćem tako i na svetskom tržištu koja će rezultirati padom prihoda kompanija i potencijalnim zatvaranjem mnogih preduzeća (44%) što je logično povezano sa strepnjom od gubitka značajnog broja radnih mesta (34%). Rame uz rame sa ova tri najveća rizika koji su naravno nametnuti uticajem pandemije na sve svetske ekonomije stoji još jedan i to za ovaj region sistematski rizik, a to je negativan uticaj korupcije i partoktatije na poslovanje (34%) koji je u mom prethodnom pred-pandemijskom istraživanju iz januara 2020. bio ocenjen kao najveća pretnja po biznis. Od ostalih očekivanih pretnji svakako treba pomenuti još i nedostatak kvalifikovane radne snage (22% upitanika) i nemogućnost naplate potraživanja (16%). Sve odgovore iz novembarskog istraživanja možete videti na sledećoj grafici.

Interesantno je uporediti odgovore sa početka i kraja godine to jest neposredno pre pandemije u regionu i sada kada su restriktivne mere kako za određene privredne delatnosti tako i za pojedince na snazi u većini zemalja, a nemila statistika o zarazi pleni svačiju pažnju. Pandemija je najviše uticala da se smanji percepcija o mogućoj pretnji kako od regionalne tako i od unutrašnjo-političke nestabilnosti što je i logično jer je teško poverovati da bi se neko odlučio na takve akcije dok ljudi okolo umiru od virusa i ostaju bez posla. Sa druge strane pandemija nije imala ozbiljniji uticaj da se smanje tri najveća rizika, a to su: (1) korupcija i partokratija, (2) nedostatak kvalifikovane radne snage, i (3) nemogućnost naplate potraživanja.

Svakako treba naglasiti da je najveći trgovinski partner zemalja ovog regiona Evropska Unija koja beleži silazni trend u svojoj ekonomskoj aktivnosti i očekuje pad od 2,5% u poslednjem kvartalu 2020. Na sajtu Evropske Komisije se može pročitati da se u jesenjem predviđanju za ovu godinu očekuje ukupna kontrakcija ekonomije EU od 7,8% dok se u 2021. predviđa delimičan oporavak i rast od 4,2% što bi se nastavilo i u 2022. predviđenim rastom od 3%. Kao i u regionu, EU očekuje dalji rast nezaposlenosti u 2021. koja bi trebalo da se stabilizuje u 2022. Pozitivno je da se pad ekonomske aktivnosti nije proporcionalno odrazio na rast nezaposlenosti jer su skoro sve zemlje donele barem neke mere za ublažavanje tog uticaja. Zbog svega toga je sasvim razumljivo očekivati da se ovakav nivo privredne aktivnosti u EU direktno odrazi na ekonomije u regionu s tim da će lokalne ekonomske politike odnosno krizne mere imati svoj pozitivan uticaj i to od države do države, u zavisnosti od samih mera. Pored toga, njihov će oporavak zavisiti i od nivoa trgovine sa drugim partnerima, a naročito sa onima koji se budu brže oporavljali ili su se već vratili pozitivnom trendu kao što je slučaj Kine.

Moje istraživanje pokazuje da su se kompanije 41% upitanika već vratile na nivo poslovanja od pre pandemije ili će to uraditi do kraja 2020. Oporavak tokom 2021. očekuje 22% upitanika, a još toliko očekuje da se to dogodi tokom 2022. godine dok njih 16% nisu mogli da se odluče.

U ovom istraživanju su učestvovali poslovni ljudi iz širokog spektra industrija: rudarstvo/nafta/gas, infrastrukturno snabdevanje, građevinarstvo, fabrička i radionička proizvodnja, maloprodaja, veleprodaja, informacione tehnologije, finansijske institucije/ osiguranje, privatno obrazovanje, profesionalne i druge usluge.

16 apr

Upravljanje kompanijom za vreme i posle korona-krize

Posted by Alex in poslovni rizik, strategija. Tagged: , , , , .

Odmah korigujte kurs plovidbe!

Bez obzira da li vam je kompanija tokom vanrednog stanja zatvorena, polovično funkcioniše ili radi punom parom morate što pre razumeti da će ekonomska kriza kao i neki vid socijalnog distanciranja potrajati i posle ovog virusa i doneti manje ili veće dugotrajne promene u ponašanju potrošača i načinu poslovanja vaših kupaca, konkurenata i snabdevača. Zato je poslednji čas da prihvatite da je ovo ’ratno stanje’ za vašu firmu i formirate potpuno posvećen krizni štab koji ima sva ovlašćenja.

U nastavku teksta možete naći moje preporuke o sledećim koracima u vašoj borbi ne samo za preživljavanje kompanije nego i za njeno uspešno pozicioniranje na posle-kriznom tržištu.

Zaustavite se pre ponora

  1. Uvedite najoštrije mere infektivne zaštite svojih zaposlenih i kupaca i to više od minimuma koji je preporučen od vlasti to jest postavite najviši standard u svojoj industriji. Prema nekim stručnjacima doći će do drugog i trećeg talasa virusa pre nego što potencijalna vakcina dospe u širu upotrebu što se očekuje tokom 2021. Kompaniji će trebati zaštitna oprema i dezinfekciona sredstva da bi nastavila da posluje jer, kada se jednom ukine blokada privrednih aktivnosti, mislim da neće doći do ponovnog zaustavljanja poslovanja čak i da bude kasnijih naleta epidemije. Zato je sada vreme da počnete sa reorganizacijom operative za rad u novom „normalnom stanju“.
  • Prvo obezbedite snabdevanje zaštitnih i dezinfekcionih sredstava (na primer, ako maski nema dovoljno u prodaji stupite u kontakt sa lokalnom zajednicom i nađite ko može da ih šije). Organizujte radna mesta u prostorijama tako da uvek bude barem 2 metra između radnika. Pređite na on-line sastanke čak i između samo 2 učesnika unutar firme. Za ovo će vam možda trebati poseban softver gde možete istovremeno razgovarati, imati vizuelni kontakt i deliti dokumenta. Sve koji mogu da rade od kuće tako i organizujte. Vremenom možda uvidite da je novo „normalno“ stanje u stvari efikasnije i profitabilnije.
  1. Informišite se o svim vidovima pomoći koje možete dobiti od države, kako odmah tako i kasnije u vidu subvencija, poreskih olakšica i slično. Odmah aplicirajte.
  1. Razgovarajte sa vašom bankom i svima drugima prema kojima imate redovne mesečne obaveze (snabdevanje strujom, iznajmljivanje poslovnih prostorija isl.) i pregovarajte o zamrzavanju i/ili smanjenju tih davanja dok traje obustava poslovanja, a takođe i neposredno posle toga.
  1. Detaljno analizirajte svoje troškove i odmah zaustavite bilo kakav nepotrebni odliv „keša“. Što se tiče ljudskih resursa, a uz državnu pomoć koja vam sleduje, pokušajte da ne otpuštate radnu snagu. Pa ipak, kada iscrpite sve mogućnosti, uradite što se mora na osnovu analize projektovanog obima proizvodnje posle vanrednog stanja i dogovora sa zaposlenima i relevantnim institucijama. Ako to zahteva zatvaranje neke radne jedinice da bi se obezbedilo preživljavanje celine uopšte se nemojte libiti.

Analizirajte novo stanje, svoju poziciju i tržište

  1. Analizirajte promenu ponašanja, prioritete i potrebe kupaca na vašem tržištu tokom i posle smirivanja epidemije i procenite tražnju u prva 3, 6, 12, 24 i 36 meseci posle ukidanja vanrednog stanja. Ovo uradite kako za vašu sadašnju paletu proizvoda/usluga tako i za sve ostale proizvode/usluge čiju proizvodnju bi mogli da osvojite sa manjim i brzim modifikacijama.
  1. Sastavite različite scenarije za pad potražnje za vašim proizvodima i to na svakom tržištu posebno jer neće biti isti intenzitet pada niti dinamika oporavka na različitim geografskim lokacijama. Uključite i one najgore scenarije po kojima će oporavak trajati više godina.

Razradite novu poslovnu strategiju

  1. Na osnovu nalaza iz gornje analize korigujte svoj proizvodni program i operativne planove. Na primer, ako očekujete da zbog smanjene kupovne moći u prvim mesecima ekonomskog oporavka kupovni kriterijumi budu promenjeni tako da cena bude u primarnom fokusu, a ne superiorne karakteristike proizvoda gde se vi trenutno uklapate jer ciljate na kupce koji plaćaju kvalitet i „dodatu vrednost“ razmislite o lansiranju novog jeftinijeg brenda koji će biti dovoljno distanciran od vašeg postojećeg brenda da bi se ovaj vratio na svoj tržišni udeo posle izlaska iz krize. Zbog toga morate promeniti plan marketinga uz mnogo agresivniji pristup (u kratkom periodu). Poruka potrošačima mora da bude relevantna za novonastalu situaciju. Za mene bi to bila prava prilika da prestignem one pasivne konkurente!
  • Sa druge strane, ne libite se da, ako je to operativno i tehnološki moguće, tokom krize uvedete potpuno nove proizvode za kojima postoji tražnja (primer: General Motors sada proizvodi ventilatore za disanje).
  1. Promena u zahtevima tržišta i dugotrajna korekcija lanaca snabdevanja može uzrokovati potrebu da se testira i sam poslovni model. Ne libite se testiranja i takvog scenarija i prelaska na potpuno novi model poslovanja. Na primer, ako ste do sada mislili da e-trgovina nije najbolje rešenje u vašoj industriji, vreme je da srušite sopstvene predrasude i testirate ’nemoguće’.
  1. Stabilizujte lanac snabdevanja otvaranjem alternativa, kako unutar tako i izvan kompanije i to na bilo kojoj lokaciji.
  1. Stabilizujte optimalni tim ljudskih resursa. Zbog nedostatka radne snage možda će vam biti potrebne agresivnije mere za njihovu regrutaciju, a naročito ako menjate proizvodne linije i/ili poslovni model.
  1. Ako imate dovoljno slobodnog „keša“ razmislite o preuzimanju kompanija u zemlji i regionu koje su posrnule a čiji proizvodi, na osnovu vaše analize, imaju „prođu“ tokom oporavka od krize pa i kasnije. Sada je vreme za postavljanje kamena temeljca za ubrzani rast kompanije. Koliko god da neke firme izgube ili nestanu neke druge će prosperirati.

31 jan

Korupcija, partokratija i nedostatak radne snage viđeni kao najveći poslovni rizici u 2020.

Posted by Alex in poslovni rizik, strategija. Tagged: , , , , .

Moje već tradicionalno istraživanje o poslovnim rizicima u srpskoj ekonomiji (prvi put urađeno 2016.) pokazuje da korupcija, partokratija i nedostatak kvalifikovane radne snage prednjače među očekivanim pretnjama po poslovanje u ovoj godini. Na to ukazuje 43% preduzetnika i menadžera srpskih kompanija od onih koji su učestvovali u istraživanju na društvenoj mreži LinkedIn u januaru 2020. Posle ovih najvećih, sledeći par visokih rizika su regionalna nestabilnost i nemogućnost naplate potraživanja što brine njih 29%.

Interesantno je pomenuti da oni koji pretežno prodaju usluge daleko najviše strepe od korupcije i partokratije (73%) dok menadžere i vlasnike fabrika i radionica najviše brine nedostatak kvalifikovane radne snage (60%). Kod obe ove grane industrije navedeni vodeći rizici izazivaju barem dvostruko veću brigu od prvog sledećeg rizika!


Gledano na globalnom nivou, a prema nedavnom istraživanju Svetskog Ekonomskog Foruma objavljenog u januaru 2020. na skupu u Davosu, rizici pogoršanja životne sredine dominiraju u ovoj godini. Najviše brige stiže od sve češćih ekstremnih vremenskih nepogoda i našeg pasivnog posmatranja istih, preko mogućih prirodnih katastrofa (mislim da velike epidemije kao što je ova sa Korona virusom mogu da se svrstaju ovde) do zagađenja koje uzrokuje čovek. Nekad najčešće navođeni rizici kao što su migracija, terorizam i krađa podataka uopšte nisu u prvih 5 rizika ove godine!

Ako ove naše rizike stavimo u kontekst globalnih strepnji naći ćemo značajne podudarnosti. Tokom januara smo naučili (ko nije ranije znao) da naše energetske aktivnosti i saobraćaj značajno zagađuju vazduh koji udišemo što svakako povećava broj obolelih od respiratornih organa. Istovremeni svetska epidemija korona virusa COVID-19 (30. januara Svetska Zdravstvena Organizacija proglasila globalnu pretnju, ali još nije ograničila trgovinu i putovanja) i njen mogući uvoz u naše krajeve (nadam se da se neće desiti) u mnogome povećavaju rizik od prekomernog t.j. neplaniranog odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, a sve to u okruženju gde je i inače registrovan manjak radne snage. Bojim se da neke kompanije zbog ovog neće moći da ostvare sve svoje planirane aktivnosti za ovu godinu.

Izvor: Bloomberg / Svetski Ekonomski Forum


Vraćajući se rezultatima mog istraživanja postavio sam još par pitanja i to o očekivanom trendu prihoda i izvoza u 2020. I pored identifikovanih pretnji poslovanju većina očekuje manji ili veći rast prihoda (njih 54%) s tim da 18% ne očekuju bitne promene. Zajedno sa rastom prihoda više od trećine ispitanika očekuje i rast izvoza (43%) dok 22% smatra da će izvoz ostati isti.

Ja delim ovakav umereni optimizam to jest verujem da je moguće ostvariti povećanje poslovanja (prihod i izvoz) čak i pod ovim pretnjama – naravno uz uslov da se ne naruši regionalni mir i da ne dođe do katastrofalne epidemije ili neke druge prirodne katastrofe u našem regionu. Naši privrednici su se (na žalost) već navikli da posluju u koruptivnom okruženju i sa otežanom naplatom potraživanja s tim da je značajan broj njih podlegao ovim iskušenjima tokom prethodnih par decenija. Nadam se da su današnji učesnici tržišne utakmice značajno izbrusili svoje umeće preživljavanja bilo iskustvom, učenjem ili poslovnim instiktom jer će se sa nedostatkom radne snage zaista morati ozbiljno pozabaviti. Što se tiče epidemije korona virusa za sada mogu samo da pretpostavim da će gubitke sigurno pretrpeti naše turističke organizacije kao i avio kompanija jer će ljudi i bez formalnog ograničenja putovanja instiktivno eliminisati sav nepotrebni rizik.

1 nov

Koliko se efikasno upravlja kompanijama u Srbiji?

Posted by Alex in strategija, upravljanje kadrovima. Tagged: , , , , , .

Upravljanje kompanijom je multidisciplinarni izazov kako za profesionalne menadžere tako i za vlasnike koji aktivno učestvuju u tom procesu. Dobra strategija je samo preduslov za uspeh dok je njeno izvršenje ono što zahteva mnogo više truda, resursa i vremena. Upravljanje kompanijom možemo shvatiti i kao simultano upravljanje izvršenjem izabrane strategija sa jedne strane i kreiranjem preduslova za njen dalji razvoj sa druge. Od uspešnosti ovog procesa zavise kako trenutni rezultati (prihodi, dobit, prinosi) tako i budućnost kompanije (rast, inovativnost, održivost). Zato je važno da od samog početka prepoznamo kritične oblasti upravljanja i razumemo njihove međusobne odnose te da se organizujemo na način koji će osigurati najveću efikasnost.

Na osnovu svog prethodnog iskustva u upravljanju kompanijama i dijagnostikovanju neefikasnosti tog procesa u različitim industrijama i geografskim lokacijama kao i višegodišnjeg istraživanja ove teme nalazim da sledeća struktura najbolje opisuje efikasnost upravljačkog procesa.

Struktura efikasnosti korporativnog upravljanja

Prepoznao sam osam kritičnih oblasti efikasnosti upravljanja koje se pozicioniraju u dve grupe: Izvršenje Strategije i Kreiranje Strategije. Zajednička oblast za obe grupe je stepen primene novih tehnologija.

  1. Uspeh izvršenja strategije određuju (a) operativno odlučivanje koje definiše postavke i dinamiku ostalih oblasti iz ove grupe a to su: (b) način upravljanja timovima i pojedincima, (c) efikasnost tehnoloških i poslovnih procesa, (d) produktivnost, (e) efikasnost korišćenja budžeta to jest kontrole prihoda i rashoda, i (f) efikasnost razvoja novih tehnologija za sve oblasti poslovanja.
  2. Pored (f) efikasnosti razvoja novih tehnologija kreiranje nove strategije određuje i kreativnost/inovativnost ljudskih resursa koju sam rasčlanio na (g) individualno usavršavanje i (h) stepen lojalnosti i posvećenosti zaposlenih.

Vidimo da ljudi i tehnologije aktivno određuju efikasnost kako izvršenja strategije tako i kreiranja nove. Koliko su lični i timski doprinosi važni za efikasno izvršenje strateških planova toliko su stalno usavršavanje i lojalnost zaposlenih važni za inovativnost firme i kreiranje novih uspešnih strategija. Istovremeno postojeće tehnologije povećavaju efikasnost proizvodnih i poslovnih procesa te omogućavaju pravovremeno dobijanje preciznih informacija o stanju poslovanja, bolje planiranje i kontrolu rizika što sve spada u izvršenje strategije. Sa druge strane, ljudi pored sopstvene kreativnosti i posvećenosti, koriste postojeće tehnologije da kreiraju nove proizvode, usluge, strategije pa i nove tehnologije.

Da bih testirao gornju strukturu organizovao sam istraživanje u Srbiji koristeći svoje poslovne kontakte na LinkedIn-u. Na osnovu prethodnog iskustva u radu sa lokalnim preduzećima sastavio sam liste najčešćih praksi u svakoj oblasti efikasnosti upravljanja i zamolio upitanike da ocene uspešnost ovog procesa tako što će za svaku oblast izabrati praksu koja najviše odgovara stanju u kompaniji koju dobro poznaju ili da opišu tamošnju specifičnu situaciju.

Rezultati istraživanja o efikasnosti korporativnog upravljanja u Srbiji

Pokazalo se da se u Srbiji efikasnije upravlja izvršenjem strategije (efikasnost 63%) nego njenim kreiranjem (61%). Upravljačke aktivnosti su više fokusirane na ostvarivanje što boljih tekućih rezultata nego na inovaciju i kreiranje novih proizvoda, usluga i strategija. Izgleda da je fokus, a verovatno i veći pritisak na zaposlenima jer je percepcija da se najefikasnije rukovodi radnom snagom (efikasnost 75%), a da se najneefikasnije upravlja procesima i usavršavanjem zaposlenih (oba efikasnost 55%). Efikasnosti upravljanja za svaku oblast posebno možete naći u crvenim okvirima u gornjem dijagramu.

Tri četvrtine upitanika uz najmanju disperziju odgovora ocenjuju da je u kompaniji koju dobro poznaju „prosečna“ efikasnost procesa u odnosu na konkurenciju to jest da postoji „podnošljiv“ prazan hod za koji mislim da i ne može biti tačno određen zbog načina na koji se donose operativne odluke. Ove se u većini kompanija (63%) ne donose na osnovu raspoloživih pravovremenih operativnih pokazatelja kojih i nema već odgovorno lice odlučuje skoro isključivo na osnovu finansijskih pokazatelja uz ili bez konsultacije sa saradnicima.

Produktivnost je takođe ocenjena kao „prosečna“ (dve trećine) što ne čudi jer se u manje od polovine kompanija koriste individualni ili timski ciljevi radi upravljanja zaposlenima (44%). Čak i ovde postojanje pojedinačnih merljivih ciljeva ne znači da su isti dodeljeni i prilagođeni za kontrolu i korekciju u manjim vremenskim intervalima. Sa druge strane, budžet se u više od polovine kompanija (63%) priprema na direktorskom nivou bez konsultacija sa srednjim menadžmentom dok se puna konsultacija obavlja samo u trećini firmi.

U 45% kompanija se zaposleni „utapaju“ u lokalnu kulturu izvršavanja naloga bez ohrabrenja da prezentuju sopstvene ideje i predloge. Ipak ohrabruje da trećina firmi privlači kandidate tako što im nudi šansu da promovišu sopstvene ideje.

44% kompanija samo ohrabruje usavršavanje i dalju edukaciju zaposlenih bez aktivnog učešća u tome dok sa druge strane njih 23% to ipak radi ali na osnovu sopstvenih planova. Sinergijska aktivnost je detektovana u samo 23% firmi gde se prave zajednički planovi sa svakim zaposlenim posebno o profesionalnom razvoju i mogućim pravcima karijere.

Nalazim da se u 45% kompanija aktivno prate i razvijaju nove tehnologije, često i u saradnji sa drugim organizacijama. Ovo pitanje ima najveću disperziju odgovora što podupire i podatak da se u čak 21% kompanija uopšte ne prate nove tehnologije, bar ne organizovano. Treba imati u vidu da je razvoj tehnologija veći kod onih kod kojih se to poklapa sa osnovnom delatnošću, na primer u IT firmama.

Tipična efikasnost upravljanja kompanijom u Srbiji

Na osnovu dobijenih odgovora sam sastavio strukturu tipičnog upravljanja u Srbiji koja se može videti na gornjem dijagramu. Problemi su očigledni kako u izvršenju tako i u kreiranju strategije. Ako upravljate kompanijom sa efikasnošću koja je malo iznad 60% teško da ćete unapredili poslovanje, a ako je konkurencija dovoljno jaka možete očekivati pad.

Koristeći ideje i dijagrame iz ovog teksta možete da uočite neke raskorake između vaše kompanije i opisanih praksi i da pokušate nekoliko brzih „popravki“. Ipak, ako želite sistematsko i održivo poboljšanje morali bi prvo da uradite temeljnu reviziju/evaluaciju sopstvenih praksi i efikasnosti u upravljanju kompanijom u odnosu na poslednje „dobre prakse“ pa da na osnovu dobijenih rezultata dizajnirate i organizujete projekte unapređenja za svaku identifikovanu slabost posebno.

Vaši planovi moraju biti usklađeni sa izabranom strategijom, vizijom i misijom to jest morate odrediti prioritete jer nemate neograničene resurse, a i vreme vam je ograničeno. Možda ćete zbog slabijih tekućih rezultata dati prioritet oblastima iz izvršenja strategije što bi verovatno bilo opravdano u takvoj situaciji, a možda se odlučite da žrtvujete tekuću dobit i focus bacite na unapređenje kreativnosti radi budućeg rasta i očekivanih tržišnih promena. U svakom slučaju uvek imajte na umu da se sve vrti oko vaših ljudi i tehnologije.

ODMAH TESTIRAJTE uspešnost upravljanja u vašoj kompaniji koristeći ovaj kratak upitnik koji je sastavljen u POSLOVNOJ STRATEGIJI. Dobićete dobru indikaciju situacije koja vas možda pokrene da uradite detaljnu evaluaciju i nešto promenite na bolje. Pritisnite ovde da počnete test.

7 maj

Vantržišno uzrokovani industrijski rizici trenutno najviše brinu balkanske privrednike dok se u sledeće tri godine najveći porast očekuje od tržišnih i tehnoloških rizika

Posted by Alex in strategija. Tagged: , , , , , .

Prema mom poslednjem istraživanju preko LinkedIn mreže iz aprila 2019. o strateškim rizicima poslovanja koji najviše brinu balkanske poslovne ljude u narednih 12 meseci pokazalo se da su to vantržišno uzrokovani industrijsko-ekonomski rizici. Drugo i treće mesto su podelili tržišni i tehnološki rizici. Slede rizici uzrokovani regionalno-političkom nestabilnošću, a najmanju kratkoročnu strepnju predstavljaju projektni rizici.

Skoro polovina ispitanika (47%) smatra pojavu vantržišno uzrokovanih industrijsko-ekonomskih rizika mogućim tokom narednih 12 meseci dok još 28% njih smatra ovo verovatnim a još 14% sa sigurnošću očekuje da ih ovakvi rizici uskoro pogode. Upitani kakav trend vantržišnih rizika očekuju u naredne tri godine odgovori su podeljeni između mišljenja da neće doći do daljeg povećanja opasnosti (53%) i onog po kome se dalje povećanje ovakvih rizika očekuje (44%).

Vantržišno uzrokovani industrijsko-ekonomski rizici nastaju dinamičkim trvenjima na nivou nacionalne, regionalne ili globalne (političke) ekonomije i rezultiraju kontrakcijom trgovine između država, kontrakcijom nekog tržišta ili barem odsustvom njegovog rasta i prekidom međunarodnih ili regionalnih lanaca snabdevanja. Pretpostavljam da poslovne ljude najviše brine mogući pad trgovine i prekid nekih lanaca snabdevanja uzrokovanih situacijom sa taksama Prištine, Bregzitom i trgovinskim ratovima SAD-Kina, EU-SAD i EU-Kina, da i ne pominjem trgovinske sankcije prema Rusiji. Sve ove tenzije se delimično „obijaju“ i o balkanske ekonomije koje, iako najviše trguju sa EU, rastući uticaj i potencijal istočnih partnera ne mogu zanemariti. Istovremeno cene nafte rastu iz više razloga (pored političkih tenzija ključnim državama izvoznicama nafte odgovara cena iznad $70/barelu). Neizvesnost oko snabdevanja gasom iz Rusije koji EU i SAD mogu zaustaviti/usporiti svojim administrativnim barijerama kao što se to već dogodilo sa Južnim Tokom samo dodaje tenziju. Povrh svega slabost balkanskih ekonomija da obrazuju, zaposle i zadrže pojedine profile kvalifikovane radne snage koja sve više migrira u zemlje EU zbog obećanog i bolje plaćenog posla uzrokuje da cele lokalne industrije, sela i gradovi ostanu bez dovoljno ljudskih resursa što onemogućava nove projekti i ekonomski rast.

Tržišno uzrokovani i tehnološki rizici dele drugo i treće mesto negativnih očekivanja. Za moguću i verovatnu pojavu tržišnih rizika u narednih godinu dana glasalo je 79% upitanika dok njih 17% ipak smatra ovo malo verovatnim. Sa druge strane većina odgovora (55%) ukazuje na očekivano povećanje tržišnih rizika u srednjoročnom periodu dok njih 45% ne očekuju bitne promene.

Tržišno uzrokovani rizici su rezultat akcija samih učesnika u tržišnoj utakmici a to su kompanije koje nude robu i usluge, njihovi snabdevači i dalji učesnici u lancima snabdevanja, potrošači kao i ostale zainteresovane strane. Brige najverovatnije potiču od očekivanog porasta konkurencije, što od domaćih što od dolazećih stranih konkurenata i očekivanog pritiska na raspoloživu maržu. Očekuje se da aktivnost ovih novih tržišnih igrača dovede i do borbe za raspoložive resurse – od radne snage do sirovina – što će podići troškove i smanjiti profit. Pored spoljnih faktora i loše vođenje firme može dovesti do neefikasnog korišćenja kapaciteta/kapitala, erozije/kolapsa brenda, prevelike zavisnosti od samo nekoliko mušterija ili previđanja da je došlo do promene prioriteta u zahtevima potrošača.

Istraživanje je pokazalo da su tehnološki rizici ti od kojih se očekuje najveći rast kako u sledećem trogodišnjem periodu (59%) tako i kratkoročno (tokom sledećih 12 meseci) jer se 69% izjasnilo za „moguće“, „verovatno“ ili „skoro sigurno“. Veća disperzija dobijenih odgovora je verovatno uzrokovana razlićitošću industrija upitanika od kojih 30% dolazi iz proizvodnih, a 70% iz servisnih organizacije i zavisnošću njihovih konkretnih poslovnih modela od tehnologije.

Tehnološki rizici nastaju usled zastarelosti proizvodno-tehnoloških procesa ili (iznenadne?) pojave novih dominantnih tehnologija. Posebna oblast su IT sistemi. Njihov privremeni prestanak rada iz raznoraznih razloga ili upad hakera i krađa podataka o potrošačima može dovesti do gubitka reputacije, dela tržišta ali i odgovornost pred zakonom. U narednom periodu se definitivno očekuje porast ovakvih dešavanja i pravovremena zaštita od istih je neophodna. Sa druge strane zbog loše sopstvene strategije kompanija može zakasniti sa prelaskom na digitalne tehnologije uključujući „Internet stvari“ i veštačku inteligenciju čime suparnici ostvaruju teško nadoknadivu prednost.

Sledeći na lestvici strateških rizika dolaze oni koji mogu nastati usled regionalne politićke nestabilnosti. 74% upitanika sa manjom ili većom sigurnošću očekuje ovakve rizike u narednih godinu dana a težište svih odgovara je na: „verovatno“ sa 35%. Više od polovine (58%) smatra da će se ovi rizici održati na istom nivou i u sledećem trogodišnjem periodu dok njih 35% čak očekuje njihovo srednjoročno povećanje. U slučaju balkanskih država ovo može biti uzrokovano unutrašnjom borbom za vlast, regionalnim konfliktima i/ili korupcijom i neefikasnom vladavinom prava. Dodatni razlog može biti prekid u procesu pristupanja EU.

Poslednji na lestvici to jest oni od kojih se najmanje strepi su projektni rizici. Dobijeni odgovori o kratkoročnom očekivanju podjednako pokrivaju ceo spektar skale a težište je na: „moguće“ (29%). Pretpostavljam da ovde odgovori najviše zavisi od broja i intenziteta planiranih projekata u sledećih godinu dana. Iako značajna većina (58%) ne očekuje srednjoročnu promenu u pojavljivanju projektnih rizika, ipak njih 32% očekuje povećanje što takođe može da znači da će se više biznisa orijentisati ka projektnom poslovanju i da već imaju neke konkretne planove. Treba potsetiti da neuspeh ključnog razvojnog projekta obično rezultira u višegodišnjem zaostajanju za suparnicima. Slično se dešava i posle neuspeha neke velike investicije ili akvizicije.

29 nov

Zašto je Srbija uvezla sve svoje najveće izvoznike i kako da promoviše domaća preduzeća?

Posted by Alex in privredni razvoj, strategija. Tagged: , , , , , .

U nedostatku sopstvenih, Srbija je prinuđena da “uvozi” izvoznike. S izuzetkom jedne državne firme za koju se ionako traži strani kupac (pančevačka HIP Petrohemija) i jedne privatne kompanije na 15. mestu (Viktorija grupa) sve ostale kompanije sa liste 15 najvećih srpskih izvoznika u 2018. godoni su potpuno ili većinski u stranim rukama. Zašto je to tako i da li ima nade da se ovo promeni u sledećih 5-10 godina?

Najveći izvoznik u 2018. je bila HBIS grupa (Kina) sa 749,5 mil EUR, a slede FCA Srbija (Italija) sa 714,1 mil EUR i NIS (Rusija) sa 465 mil EUR; zatim dolaze Tigar (francuski Michelin) 388,9 mil EUR, Robert Bosch (Nemačka) 241,5 mil EUR, HIP Petrohemije 213,7 mil EUR (srpska država), Tetra Pak (Švajcarska) 208,5 mil EUR, Grundfos (Danska) 203,6 mil EUR, RTB Bor 181,1 mil EUR (sada Kina, a pre 08/2018 država), Yura (Južna Koreja) 180,8 mil EUR, Hemofarm (Nemačka) 175,9 mil EUR, Leoni (Nemačka) 167,3 mil EUR, Henkel (Nemačka) 163,5 mil EUR, Gorenje (Slovenija/Kina) 148,8 mil EUR i Viktorija grupa (srpsko privatno vlasništvo) sa 130 mil EUR.

Poslovni model stranog ulaganja je jednostavan. Strana firma sa sobom donosi konkurentan proizvod što podrazumeva upotrebne karakteristike, brend i standardan kvalitet, dovoljan proizvodni kapacitet da zadovolji ino-tražnju i već osigurano tržište/prodaju u svetu – bilo krajnjem korisniku ili unutar svog lanca snabdevanja. Sa ovim dolazi i tehnologija, organizacija rada, a naravno i kapital.

Strance prvenstveno privlači šansa za većim profitom, a to kod nas dobijaju kroz direktne i indirektne subvencije, školovanu a jeftiniju radnu snagu u odnosu na EU (ova dva faktora generišu stalnu kritiku u domaćoj javnosti!), niže ostale fiksne i varijabilne troškove, prihvatljivu infrastrukturu na samoj granici EU (za neevropske kompanije to je dobra strateška lokacija za izvoz u EU, a za evropljane blizina sopstvenom lancu snabdevanja), povoljne spoljnotrgovinske aranžmane za nekim značajnim tržištima kao što su rusko i tursko, a ne treba zanemariti ni plasman na lokalno/regionalna tržišta koja su u usponu. Sa naše strane nesporno je da strana ulaganja donose desetine hiljada kako novih tako i očuvanje starih „klimavih“ radnih mesta u državnim preduzećima, razvoj malih i srednjih domaćih kooperanata kao i porast lokalne trgovine na osnovu povećanja potrošnje porodica zaposlenih u ovim firmama što povlači i dodatni prihod za državu od poreza. Zato i ne treba zanemariti strana ulaganja kao značajan pokretač privrednog razvoja – čak ni po našoj formuli!

Ipak, isključivo oslanjanje na strance slabi dugoročni potencijal naše privrede. Tehnologija i plasman na strano tržište se samo privremeno uvoze jer uvek ostaju u vlasništvu i pod isključivom kontrolom inostrane firme. U takvim preduzećima se domaći razvoj svodi samo na unapređenje lokalnih procesa i konstruisanje perifernih proizvoda i delova. Razvoj koji bi vodio do strateške konkurentnosti ostaje van domašaja. Povrh svega, ostalim domaćim preduzećima je veoma teško da konkurišu ovim velikim kompanijama pa stoga i ne mogu da dosegnu kritičnu masu koja bi garantovala ozbiljnija ulaganja u sopstveni razvoj izvoznog potencijala. Dalje, potpuno nestaje ili se bitno smanjuje udeo u raspodeli izvoznog profita u korist stranog vlasnika/partnera uz povećani rizik od posledica povlačenja stranih ulaganja u slučaju političkih neslaganja sa zemljom investitora ili njenom grupacijom. Zbog svega ovoga je strateški važno za Srbiju da se gornja lista što pre obogati barem za trećinu kompanijama koje su plod domaćeg razvoja i u domaćem su vlasništvu.

U želji da više saznam o preprekama sa kojima se suočavaju domaći privrednici u svojim pokušajima da izgrade sopstveni ili sličan izvozni model sproveo sam anketu među svojim LinkedIn prijateljima (poslovna društvena mreža, www.linkedin.com). Postavio sam im pitanje da svako oceni u kojoj meri je zadovoljan(a) sa svakom od 10 navedenih komponenti poslovnog okruženja u Srbiji u odnosu na njen uticaj na izvoznu konkurentnost sopstvenog/domaćih preduzeća koristeći skalu od 1 (potpuno nezadovoljan) do 5 (potpuno zadovoljan) gde je sama lista bila rezultat mog preliminarnog istraživanja i poslovnog iskustva.

Odmah treba reći da je ukupni utisak na osnovu svih dobijenih odgovora da su upitanici generalno u većoj meri nezadovoljni izvoznim poslovnim okruženjem u Srbiji. To pokazuje prosek dobijenih ocena za sve komponente od 2,27 (ocena #3 znači samo polovično zadovoljstvo). Šta više, 9 od 10 komponenti izvoznog poslovnog okruženja su ocenjene u donjoj polovini moje skale to jest samo je „raspoloživost naprednih tehnologija“ prosečno ocenjeno sa 3,03.

Najveće nezadovoljstvo upitanici pokazuju za sledeće 4 komponente:

  • „dostupnost izvoznog/projektnog finansiranja po povoljnim uslovima“ (1,73)
  • „efikasnost državne administracije/servisa“ (1,83)
  • „prisustvo dugoročno-izvozno-orijentisanog strateškog planiranja u upravljanju preduzećima“ (1,87)
  • „plaćanje na vreme i fer tretman malih snabdevača od strane većih kompanija i izvoznika“ (1,90).
izvozni faktori grafika

I sa preostalih 5 komponenti su upitanici takođe nezadovoljni jer ne dostižu ni polovično zadovoljstvo (ocena #3), ali je to kod ovih u manjoj meri:

  • „kritična masa domaćih izvoznih/proizvodnih kapaciteta da zadovolji inostrane potrebe“ (2,13)
  • „prisustvo izvozne infrastrukture na lokalu (spoljnotrgovinske firme, privredne komore, strana predstavništva, kvalifikovane pravne i izvozničke usluge)“ (2,33)
  • „raspoloživost transportne infrastrukture (putevi, železnica, aerodromi, luke)“ (2,43)
  • „raspoloživost talentovane i kvalifikovane radne snage“ (2,63)
  • „raspoloživost pouzdanog i kvalitetnog lanca snabdevanja“ (2,83).

Povećanje izvoza je skoro uvek jedan od glavnih prioriteta svake vlade koja želi da stimuliše ekonomski rast. U tržišnoj ekonomiji vlada to najbolje može da uradi ako ukloni/umanji prepreke u poslovnom okruženju koje otežavaju funkcionisanje domaćih preduzeća, naročito onih malih i srednjih. Na osnovu rezultata moje ankete najveći problem leži u finansijskoj (ne)sposobnosti potencijalnih izvoznika i tu najviše treba uraditi. Preduzeća sa jedne strane imaju problem sa naplatom svojih potraživanja a sa druge strane ne mogu da dođu do povoljnih kredita što ih zajedno direktno sputava da ostvare sve ili barem neke od svojih razvojnih i izvoznih planova. U oba slučaja država može mnogo da pomogne ponajpre bezrezervnim sprovođenjem postojećih zakona o naplati, a ako je potrebno i zakonskim amandmanima. Potrebno je takođe osnovati nacionalni izvozno-razvojni fond verovatno u partnerstvu sa komercijalnim bankama, stranim i domaćim kompanijama i organizacijama. Fond bi bio strogo namenski za finansiranje razvoja (dugoročno) i izvoznih poslova (kratkoročno) onih industrijskih „klastera“ za koje se na osnovu ozbiljnih istraživanja pokaže da razvojem konkretnih proizvoda i tehnologija (ili nabavkom tehnologije) mogu biti konkurentni na konkretnim stranim tržištima, a u isto vreme profitabilni u svom poslovanju. Pored ovog država zaista mora da sa najvećom posvešćenošću nastavi da radi na unapređenju efikasnosti svoje administracije. Dosta toga je već učinjeno, ali očigledno nedovoljno.Takođe treba nastaviti i sa drugim inicijativama koje su se dobro pokazale kao što su industrijske bescarinske zone, a posebno razmotriti sistematsko subvencionisanje preduzeća u domaćem vlasništvu i to samo onih koja žele i imaju potencijal da izvezu robu proizvedenu Srbiji. Ako možemo da subvencionišemo strance da otvaraju radna mesta i izvoze onda valjda to možemo da radimo i sa svojima.

Izgleda da je situacija takođe kritična u vezi odsustva dugoročno-izvozno-orijentisanog strateškog planiranja u upravljanju preduzećima. Naravno da vlasnici i rukovodstva preduzeća prvo sami moraju da promene svoja shvatanja i poslovnu praksu, ali i tu ima prostora za ulogu države. Ona može da pruži osnovno poslovno obrazovanje na temu dugoročnog planiranja, izvoznog marketinga, administracije, prodaje i logistike u obliku specijalno dizajniranih kurseva na terenu, a naročito tamo gde su već identifikovani gore pomenuti potencijalno-izvozni „klasteri“. Takođe je važno obezbediti prisustvo specifičnih pružaoca usluga u vezi izvoza kao i pristup naših firmi relevantnim informacijama o izvoznim šansama, povoljnim tržištima i spoljno-trgovinskim uslovima što uključuje i direktno predstavljanje stranih tržišta i njihovih predstavnika, a naročito obuku kako se do svega toga dolazi koristeći samo sopstvene resurse!

Ne možete postati veliki izvoznik usputno to jest snabdevajući domaće tržište i hvatajući „u letu“ svaku izvoznu priliku koja iskrsne jer je to neodrživo! Danas ćete nešto prodati, sutra možda ne što baš i nije zgodno za planiranje budžeta za sledeću godinu. Uz to, kakvu god vam pomoć i povoljno poslovno okruženje država obezbedi ipak će odlučujuće za uspeh vaših izvoznih ambicija biti vaša strategije i kvalitet njenog izvršenja što zahteva dugoročnu posvećenost. Strategija nije sve u biznisu, ali bez nje sigurno nikada nećete ući na listu najvećih domaćih izvoznika! Za one koji u ovo veruju i spremni su da zasuču rukave evo nekoliko praktičnih saveta za početak:

  • Vaš izvozni plan bi morao da uključi ljudske resurse, kapacitete, pakovanje, znanje, logistiku i još mnogo toga. Takođe ne zaboravite da izvozni uspeh ne zavisi samo od kvaliteta i cene proizvoda nego i od efikasnosti marketinga!
  • Ako ste početnici u izvozu, a i za sve ostale iskusne izvoznike, na svake 3 godine (ponovo) sastavite prelimarnu listu atraktivnih regiona i zemalja u svetu. Uporedo tome sastavite listu kriterija na osnovu kojih ćete oceniti svaku od ovih zemalja posebno i doći do konačne rang liste atraktivnih izvoznih destinacija. Ovi kriteriji moraju biti tako definisani da odražavaju kako vaše želje tako i mogućnosti vašeg poslovno-proizvodnog sistema, a uz to i karakteristike konkretnog tržišnog segmenta na koji ciljate jer će samo na taj način postati relevantni. Očigledno je da će kvalitet prethodnog istraživanja i prikupljenih informacija biti kritični za uspeh celog izvoznog projekta! Primeri nekih od mogućih kriterija: udaljenost, lokalna tražnja za sličnim/istim proizvodima te kako se vaš proizvodni portfelj u to uklapa, stanje i potencijal dotične ekonomije, kupovna moć, stabilnost valute, lokalna konkurencija (domaća + uvoz) i cene, regulativa i članstvo u trgovinskim/ekonomskim zajednicama.
  • Odlučite na koji način ćete nastupiti na ciljnom tržištu: direktnom prodajom, preko distributera, koristeći prodajnog agenta ili tako što ćete naći i udružiti se sa lokalnim partnerom.
  • Kada dobro proučite i shvatite potrebe vaših potencijalnih mušterije na ciljnom tržištu treba doneti odluku o vašim jedinstvenim prodajnim argumentima. Da vas podsetim: ovi argumenti se koriste da objasne potencijalnom kupcu zašto je vaš proizvod bolji od ostalih, uključujući kako direktne kontakte sa mušterijama tako i poruke preko medija. Da bi ste mogli da odlučite o prodajnim argumentima koji će vašoj priči dati jedinstvenost prvo morate da saznate o argumentima koje koristi konkurencija. Ne budite iznenađeni kad shvatite da ćete morati da prilagodite dizajn/karakteristike svojih proizvoda da bi obezbedili prednost nad konkurencijom po osnovu upotrebne vrednosti, kvaliteta i brenda.

16 jul

Veštačka Inteligencija: demistifikovana i već dostupna

Posted by Alex in strategija. Tagged: , , , .

U poslednjih nekoliko godina informacione tehnologije su veoma napredovale na poljima digitalizacije, manipulacije podataka i njihovoj analizi što je omogućilo pojavu inovativnih poslovnih rešenja, a sa njima i novih tržišta potencijalnih korisnika ovih usluga. Pojavili su se mnogo „pametniji alati“ za mašinsko učenje t.j. algoritmi putem kojih Veštačka Inteligencija (V.I.) razvija svoje „razmišljanje“. Istovremeno se povećala procesna snaga hardvera i brzina prenosa podataka što je omogućilo rad u “oblaku“ – kako držanjem velikih baza podataka tako i korišćenjem uslužnog softvera za procesuiranje tih podataka, a sve to ekonomski pristupačno čak i za mala preduzeća.

Dolazak ovih novih alata i mogućnosti prate konkurentska trvenja kako između samih inovatora tako i između prvih korisnika ovih inovacija i onih koji su ostali pri starim poslovnim modelima. Konsultantska kuća McKinsey primećuje nejednak napredak među kompanijama u prihvatanju ovih novih poslovnih rešenja. Dok većina firmi ima problema da iskoristi snagu ovih tehnologija one koje su uspele da ih u potpunosti uvedu u svoje poslovne modele i procese dostižu višestruke koristi dok transformišu svoje biznise i prestižu ili ozbiljno remete poslovanje ostalih.

Veštačka Inteligencija je naučna grana informacionih tehnologija koja pokušava da oponaša ljudsko odlučivanje. Ovaj termin se često poistovećuje sa mašinskim učenjem koje je jedna od pod-grana V.I. i koja koristi veliku količinu raspoloživih podataka iz baze radi razotkrivanja međusobnih odnosa i uzročno-posledičnih veza koje preovlađuju među većinom unosa da bi se fokusirala na učenje statičkih i dinamičkih pravila i trendova koji se tu javljaju, a sve radi donošenja znalačkih zaključaka i preporuka za budućnost. Može se koristiti u prepoznavanju govora, stranih jezika i prevođenju, vizualnom opažanju, učenju, rasuđivanju, zaključivanju, strateškom razmatranju, planiranju, intuiciji i donošenju odluka. U biznisu Veštačka Inteligencija traži trendove i šablone u masi podataka da bi predvidela poslovne krahove, uspehe i ostala događanja. Ona je već tu, samo je treba instalirati i primeniti!

Ono što vam je potrebno da veoma brzo počnete da imate koristi od primene ovakvih alata je unapred pripremljena velika baza podataka. Ako ste veliki sistem/firma i na vreme ste počeli da prikupljate i čuvate podatke o mušterijama, dobavljačima ili na primer bilo kakvom nefunkcionisanju svojih procesa, do sada ste već skupili dovoljnu količinu podataka koje V.I. svojom pametnom analizom i preporukama može odmah da pretvori u mogućnost da brzo napravite novi posao ili ostvarite neku uštedu. Sa druge strane, za one manje, postoje firme kao Gugl, Fejsbuk i Amazon koje su ponekad spremne da vam iznajme deo svojih baza na vašu V.I. obradu – sve u zavisnosti koliko to trenutni zakoni dozvoljavaju jer će iznajmljivanje ovakvih baza podataka od sada biti pod sve većom kontrolom regulative u vezi privatnosti i zaštite podataka. Alternativa je da njihovi algoritmi iz svoje baze ne dajući je vama, a na osnovu vaših parametara, relativno precizno ciljaju najverovatnije mušterije za vaše proizvode i usluge.

V.I. omogućava aplikacijama da menjaju/unapređuju svoje ponašanje bez ljudskog reprogramiranja zato što njihovi programi poseduju sposobnost učenja i modifikovanja sopstvenog koda na osnovu dovoljne količine najnovijih informacija. Zato su ove aplikacije između ostalog sposobne da predvide buduću prodaju na osnovu njene istorije i tržišnih uslova u okruženju, identifikuju sumnjivo ponašanje na Internetu i štite od napada, uče da voze, poboljšaju efikasnost proizvodnih procesa tako što identifikuju rasipanje, rangiraju aplikante za posao na osnovu verovatnoće njihovog ponašanja u nekim budućim situacijama, predvide popularnost nekog sadržaja ili preporuče najbolji sadržaj za zadate ciljne grupe.

Neke od poslovnih aktivnosti gde se V.I. već primenjuje su marketing i prodaja. Kao što sam već rekao sve počinje od dovoljno velike baze raznovrsnih podataka o postojećim mušterijama, o onima sa kojima ste u kontaktu ali koji još nisu kupili od vas i o onima o kojima ste prikupili podatke ali ih još niste kontaktirali. V.I. alati vam pomažu da ne samo prepoznate one za koje je veća verovatnoća da će uskoro (ponovo) kupiti robu koji vi nudite i time dobiti viši prioritet u vašim prodajnim aktivnostima nego prepoznaje i psihologiju njihovog odlučivanja. Umesto da istovremeno jurite za 100 možda potencijalnih kupaca u određenom trenutku je najracionalnije da pozovete samo onih 10 koji najviše liče na ljude koji su već kupili od vas i to u trenutku kada se oni ionako spremaju za kupovinu. Vaš pristup potencijalnom kupcu će biti vrlo personalizovan i sa konkretnim argumentima koji idu vama u prilog. Time štedite radne sate zaposlenih u prodaji, ubrzavate prodajni ciklus i podižete prinos na uložena sredstva u marketing i prodaju. Pored ove primene V.I. se koristi i za segmentaciju mušterija (tržišta). Alat to radi na osnovu studije ponašanja članova neke populacije (iz baze podataka) i analize verovatnoće i tajminga njihovih budućih odluka (o kupovini) procenjujući koje grupe potrošača najviše odgovaraju vašoj firmi. Sada možete razumeti koliko su dragoceni podaci sa društvenih mreža ili vaše sopstvene grupe na Internetu.

Kako to V.I. radi? Naravno da je pola posla u dobro obavljenoj analizi vaše baze podataka, a cilj je što bliže opisati karakteristike vašeg (zamišljenog) perfektnog kupca i njegovo/njeno ponašanje u datim situacijama. Algoritam tada prepoznaje šablon ličnosti i ponašanja koji postaje osnova za upoređenje i ocenu („bodovanje“) svih osoba/kompanija u vašoj prodajno-marketinškoj bazi podataka tako što predviđa njihovo buduće ponašanje i procenjuje kako se to uklapa u vaše ciljeve. Oni koji više „liče“ na šablon će skupiti više bodova i skočiti na vrh liste za najskorije kontaktiranje. I ne samo to, alat će sugerisati i sa kojim argumentima t.j. kako da nastupite.

V.I. se ne može samo tako uvesti u korišćenje kao bilo koja druga softverska aplikacija jer dolazi praktično nespremna za krajnje korišćenje te joj je za finalni razvoj sopstvene inteligencije to jest učenja algoritama potrebna iteracija sa vašom bazom podataka. V.I. sama stalno uči i unapređuje se putem iterativnog testiranja sopstvenih pretpostavki sa pozitivnim ili negativnim ishodom, tako da sledeći krug testiranja uvek startuje sa kvalitetnijim pretpostavkama. U praksi je potrebno postaviti početne algoritme koji se zatim sami dorađuju tokom rada sa konkretnom bazom podataka za konačnu upotrebu. Ovo znači da stručnjaci za V.I. moraju biti tu sa vama da “utreniraju“ konačnu aplikaciju jer rade sa vašim podacima i vašom poslovnom logikom što utiče na algoritme, a ne sa nekim hipotetičkim/generalnim vrednostima.

Da li da sami izgradimo V.I. aplikaciju ili da istu kupimo i pustimo druge da nam je instaliraju? Sa jedne strane teško je privući tim dobrih stručnjaka kod sebe jer naprosto već rade za one koji snabdevaju ovu tehnologiju, a sa druge strane nikakvi stručnjaci vam ne mogu dati V.I. bez kvalitetne baze podataka i dobro utreniranih algoritama koji najviše od vas zavise. Rešenje je negde između. Ako počinjete iz početka dobro je početi od same baze podataka. Prvo treba odlučiti koji podaci da se prikupljaju i kako da se strukturiraju unutar same baze pa nastaviti preko načina snabdevanja algoritama tim istim (korisnim) podacima do definisanja početnih algoritama, njihovog usavršavanja i na kraju same analize koja daje upotrebljive rezultate. Sve zavisi dokle ste do sada stigli u digitalizaciji i na kom nivou je vaša ljudska, hardverska i softverska IT struktura. Veštačka Inteligencija nije izolovan posao za tim IT inženjera već prevashodno strateška odluka za vlasnike i izvršne direktore jer povlači delimičnu promenu poslovnog modela, konkurencije i ciljnih grupa mušterija što zahteva potpunu posvećenost poslovodnog odbora kao i mnogo dodatnog rada.

Gugl X suosnivač Sebastian Tran je rekao da će alati Veštačke Inteligencije stvoriti “nadljudske” radnike koji će moći da urade mnogo više sa novom tehnologijom, ponajviše time što će eliminisati ljudske aktivnosti koje se ponavljaju. Neka radna mesta će nestati ili će biti zamenjena novim kreativnim poslovima.

« Stariji unosi
%d bloggers like this: