Poslovna Strategija na Balkanu SAVETI ZA PUT DO IZUZETNE KOMPANIJE

Poslovna Strategija na Balkanu je prema svojoj tradiciji obavila istraživanje među poslovnim ljudima u Srbiji o njihovim očekivanjima za 2022. godinu, kako po pitanju pretnji poslovanju tako i o po pitanju rezultata i strateških inicijativa koje se planiraju. Istraživanje je urađeno u decembru 2021. godine.

Prema pristiglim odgovorima tri rizika se izdvajaju od ostalih i za svaki od njih je glasalo između 58% i 63% upitanih, a oni su:

1. Pad potrošnje i privatnih investicija kao odgovor na neizvesnost (63%).
2. Skok cena repromaterijala, sirovina i/ili energenata (58%).
3. Prekidi lanaca snabdevanja uzrokovanih pandemijom ili geopolitičkim tenzijama (58%).

Kriza je svakako donela promene u potrebama i ponašanju potrošača, „socijalnu distancu“, ograničenu mogućnost putovanja kao i neka fizička ograničenja kretanja (za nevakcinisane) s tim da se pravila razlikuju od države do države. Sve ovo je nateralo kompanije da manje ili više promene način svog poslovanja, a mnoge su i prestale da postoje. Iz istog razloga su povučene mnoge privatne investicije.

Sada znamo da je zdravstvena kriza uzrokovana Covid-19 već 2020. godine izazvala značajan pad privredne aktivnosti u svetu kao i gubitak radnih mesta. Čak i oni koji su zadržali svoja radna mesta su smanjili potrošnju bilo zbog osećaja neizvesnosti ili zbog činjenice da nisu mogli da troše novac na putovanja i izlaske.

Sa druge strane države su delile subvencije kako građanima tako i privrednim subjektima, koliko je ko mogao i želeo, što je uz vakcinaciju stanovništva uspelo da zaustavi privredni pad iz 2020. i preusmeri ga ka rastu u 2021. Srbija se u tome snašla bolje nego prosek Evropske Unije (EU) i za 2021. očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od 6% u odnosu na 5% za EU. Predviđanja za 2022. godinu su takođe za nijansu na strani Srbije (4,5% Srbija prema 4,3% EU).

„Upumpavanje“ velike količine svežeg novca u većinu svetskih ekonomija, bilo putem zaduživanja (primer Srbije) ili kroz „kvantitativno popuštanje“ odnosno otkup dugoročnih obveznica koristeći naštampani novac (primer SAD), je očekivano dovelo do inflacije tokom 2021. i to po prvi put posle dužeg niza godina. Očekuje se da se takav trend i nastavi u dobrom delu 2022. godine, a možda i kasnije. Iako je Srbija za sada donekle zaštićena od poskupljenja energenata ni ona nije mogla da izbegne poskupljenja hrane kao ni sirovina i repromaterijala za svoju industriju. Pri tome inflatorni uticaji definitivno dolaze spolja to jest iz pada kupovne moći zapadnih valuta, prvenstveno evra i američkog dolara, dok je srpski dinar stabilan. Sa druge strane kineski juan je od avgusta pa do kraja 2021. godine zabeležio stabilan rast u odnosu na dolar i evro. Interesantno je pomenuti da ni jedan od učesnika ovog istraživanja nije prognozirao pad kursa dinara u 2022. što je između ostalog iskaz poverenja u Narodnu Banku Srbije.

Zbog prekida ili ograničenog poslovanja mnogih svetskih kompanija uzrokovanim odsustvom radne snage tokom 2020. i 2021. godine došlo je do smanjenja njihove proizvodnje što se odmah odrazilo na ceo lanac proizvodnje odnosno snabdevanja. Jedan od najpoznatijih primera je nestašica čipova za auto industriju što je značajno umanjilo broj proizvedenih automobila iako potražnja za njima itekako postoji. Ovakva situacija u snabdevanju je uzrokovala trku među kupcima što je dodatno uticalo na industrijsku inflaciju.

Druga značajna grupa rizika na koje ukazuju učesnici dajući im između 37% i 42% svojih glasova uključuje sledeće:

1. Jačanje političkih tenzija između SAD, EU, Kine i Rusije sa negativnim uticajem na snabdevanje kritičnim artiklima, trgovinu i strane investicije. (42%)
2. Pad realne kupovne moći potrošača. (37%)
3. Uredbe o ograničenju poslovanja i putovanja zbog pandemije. (37%)

Već je godina na izmaku donela rast globalnih tenzija na relaciji SAD/EU/Britanija – Rusija oko Ukrajine i SAD/EU/Britanija – Kina oko Tajvana (nominalno), a u suštini oko svetske ekonomske dominacije. Nažalost ti sukobi koji se za sada vode samo na nivou ograničenih sankcija, trgovinskih ograničenja i pojačane retorike mogu u 2022. godini da eskaliraju u regionalne vojne okršaje. U takvom scenariju bi zapadne sile verovatno podigle nivo sankcija i trgovinskih blokada do najveće moguće mere što bi se negativno odrazilo na mnoge zemlje koje su samo posmatrači te situacije, a tu računam i Srbiju. Konkretno najveći rizik po Srbiju je da se zatvore dotoci gasa i nafte jer ovi prolaze preko teritorija koje kontroliše NATO pakt.

Pad kupovne moći potrošača, najviše zbog inflacije, će biti koliko-toliko ublažen barem privremeno što se tiče cena energenata za domaćinstva, a moguće je da i u 2022. godini država nastavi sa davanjem jednokratne pomoći barem najugroženijim grupama stanovništva.

Što se tiče uredbi o raznim ograničenjima kretanja i poslovanja vezanim za kontrolu pandemije može se reći da su mere koje su do sada primenjivane u Srbiji mnogo blaže nego u većini zemalja Evropske Unije.

Rezultati istraživanja ukazuju i na treću značajnu grupu rizika koji su dobili između 26% i 32% glasova:

1. Jačanje regionalnih sukoba / nestabilnosti sa negativnim uticajem na trgovinu i strane investicije. (32%)
2. Korupcija. (32%)
3. Nedostatak radne snage. (32%)
4. Nemogućnost naplate potraživanja. (26%)

Nažalost globalne tenzije odnosno borba za svetski prestiž samo dolivaju ulje na vatru na ionako istorijski opterećene odnose među zapadno-balkanskim državama gde sve velike sile imaju svoje „specijalne“ političke predstavnike za region. Koliko je do domaćih „igrača“ da rasplamsaju ili smire situaciju, isto toliki uticaj imaju i spoljne sile.

Očigledno je da korupcija, nedostatak radne snage i nemogućnost naplate potraživanja i dalje ostaju na listi najvećih rizika.

Sve odgovore iz decembarskog istraživanja možete videti na sledećoj grafici.

Kada su bili upitani kakve poslovne rezultate očekuju u 2022. godini dve trećine učesnika u istraživanju ukazuje na uspešnije poslovanje nego u 2021. (68%) dok čak 42% njih očekuje da posluje bolje nego i pre pandemije (2019). Pored toga i odgovori na sledeće pitanje još više ohrabruju ukazujući da dve trećine učesnika (68%) već vidi značajnu poslovnu priliku u 2022. godini!

Da li se zaista Srbija iščupala iz kandži krize te čvrsto grabi ka stabilnom rastu i pored toga što pandemija sa preprekama koje je donela ostaje sa nama bar još jednu, a možda i više godina uz sve ostale spoljne rizike? Ekonomske brojke, a i rezultati ovog istraživanja ukazuju na pozitivan odgovor. Za mene je ključni nalaz istraživanja da je značajan deo poslovnih ljudi optimista i da veruju u dobre poslovne prilike i bolje rezultate za svoje kompanije u 2022. Na poslednje pitanje u vezi digitalizacije 63% učesnika istraživanja su odgovorili da su već planiralinove projekte za dalju digitalizaciju svog poslovanja, a kod njih 16% je to još uvek u fazi planiranja. Ovakvi odgovori samo potkrepljuju sveukupni utisak da se srpska privreda ubrzano prilagođava novim uslovima poslovanja i da mnogi njeni akteri čak i u takvim uslovima mogu da ostvare rast.