Kao i prethodnih godina POSLOVNA STRATEGIJA NA BALKANU je uradila istraživanje među poslovnim ljudima u Srbiji u vezi njihovih očekivanja za 2023. godinu. Teme su bile rizici, očekivani rezultati, poslovne šanse kao i nastavak digitalizacije. Istraživanje je urađeno u drugoj polovini januara 2023.
Ove godine se jedan rizik jasno izdvojio od ostalih time što je čak 89% učesnika u istraživanju glasalo da će proizvodna inflacija (troškovi radne snage, repromaterijala, sirovina, energenata i ostalo) biti najveća pretnja uspešnom poslovanju. Ovo je značajni skok u odnosu na moje prošlogodišnje istraživanja kada je 58% učesnika ukazalo na isti ovaj rizik. Ipak, ovakav rezultat nije neočekivan jer se zasniva na prošlogodišnjem iskustvu i zvaničnim podacima prema kojima je u Srbiji u 2022. zabeležena inflacija od 11,9% s tim da je međugodišnja inflacija u decembru 2022. bila 15,1%.
Mišljenja sam da je ovakva inflacija mnogo više rezultat višegodišnjeg prekomernog puštanja u opticaj velike količine „svežeg“ novca od strane centralnih banaka najvećih zemalja Zapada – naročito od početka pandemije – a manje posledica rata u Ukrajini. Na kraju krajeva sami smo svedoci toga da su hrana i ostale životne namirnice počeli značajno da poskupljuju još od početka 2020. Rast cena energenata na početku rata je samo dodao ulje na vatru.
Na drugom i trećem mestu rizika za tekuću godinu su nedostatak radne snage (53%) i moguće pogoršanje odnosa sa Evropskom Unijom zbog rata u Ukrajini (47%).
Očigledno je da nedostatak radne snage sve više postaje ozbiljan faktor u poslovanju preduzeća što je ove godine prepoznala polovina upitanih dok je za isti rizik glasala samo jedna trećina (32%) prošle godine. Istovremeno smo svedoci da sve više stranih radnika nalazi posao u Srbiji, a da država planira da to olakša svojim zakonodavstvom.
Rat u Ukrajini i pozicija Srbije u odnosu na njega kao i neka vrsta dogovora oko Kosova su u žiži pažnje evropskih političara što može uticati kako na dalje korake u pridruživanju Evropskoj Uniji tako i na investicije koje dolaze sa te strane, a koje direktno utiču na zaposlenost. Prekid i povlačenje stranih investicija odnosno zapadnih kompanija iz Srbije bi se svakako negativno odrazilo po srpsku ekonomiju.
Sledi grupa od pet rizika za koje se opredelilo između 37% i 42% učesnika u istraživanju i to su:
• pad kupovne moći potrošača (42%) – prošlogodišnje istraživanje 37%
• problemi u naplati potraživanja (42%) – prošlogodišnje istraživanje 26%
• rast kamatnih stopa (42%) – prošlogodišnje istraživanje 11%
• pad potrošnje i privatnih investicija zbog neizvesnosti (37%) – prošlogodišnje istraživanje 63%
• korupcija i ’partokratija’ (37%) – prošlogodišnje istraživanje 32%.
Dok je očekivani pad kupovne moći potrošača na sličnom nivou kao i prošle godine uočava se osetnije povećanje rizika od nemogućnosti naplate potraživanja što ukazuje da se ove godine očekuje da veći broj preduzeća posluje pod pritiskom i da ima problema sa održavanjem pozitivnog protoka novca.
Rast rizika od daljeg povećanja kamatnih stopa je razumljiv uzimajući u obzir da je referentna stopa Narodne banke Srbije počela sa trendom rasta sa 1% na 1,5% u aprilu 2022. da bi tu godinu završila decembarskim povećanjem na 5%, a ovu 2023. odmah počela januarskim skokom na 5,25%. Sve je naravno uslovljeno kretanjima na međunarodnim tržištima novca i odlukama velikih zapadnih centralnih banaka. S tim u vezi trenutno prevladava mišljenje da će se globalni rast kamatnih stopa zaustaviti do polovine ove godine.
Očekivani rizik od pada investicija i potrošnje uzrokovanih neizvesnošću se skoro prepolovio u odnosu na prošlu godinu verovatno zbog toga što su investicije u praksi nastavile da rastu tokom 2022. bez obzira na prethodna očekivanja pa se slično očekuje i u ovoj godini.
Nažalost korupcija i ’partokratija’ i dalje predstavljaju značajan rizik za poslovanje koji se čak i neznatno povećao.
U treću grupu rizika za 2023. dolaze oni za koje se opredelilo do jedne petine učesnika.
• prekid lanaca snabdevanja (21%) – prošlogodišnje istraživanje 58%
• nepristupačno finansiranje (21%)
• izazovi digitalizacije (11%)
• siva ekonomija (11%)
• ekonomski sukob SAD i Kine (5%)
• nestabilnost na Balkanu (5%)
• nedostatak energenata (5%).
U vezi velikog pada očekivanog rizika od prekida lanaca snabdevanja sa prošlogodišnjih 58% na trenutnih 21% primetio bih da u srpskoj privredi nije bilo osetnijih prekida lanaca snabdevanja tokom prošle godine tako da se i briga u vezi s tim smanjila.
Na kraju treba dodati da niko, kako prošle tako i ove godine, ne predviđa pad kursa dinara.
Kada se govori o očekivanim rezultatima poslovanja za 2023. godinu odgovori su podeljeni. Podjednak broj odgovora (37%) ukazuje na slično ili bolje poslovanje nego u prethodne dve godine (2021-2022) dok 26% upitanih smatra da će lošije poslovati u odnosu na isti period. Uz to samo 16% vidi značajnu poslovnu priliku u ovoj godini.
Dobra vest je da 53% učesnika u istraživanju već zna da će imati projekte za unapređenje digitalizacije u svojim preduzećima u ovoj godini dok još 16% njih planira da to učini.
Poslovna Strategija na Balkanu 