Poslovna strategija u građevinarstvu

 

STRATEŠKO ORGANIZOVANJE GRAĐEVINSKE FIRME

 

Građevinska industrija je ciklična jer jako zavisi od raspoloživosti investicija u nekom datom trenutku. Zbog toga je obično svaka ekonomska kriza ozbiljno pogodi.

Srpska građevinska industrija se nikad nije oporavila od poslednje recesije. Iako ekonomija ponovo raste stopom od 2,5% – 3% godišnje i sve je više infrastrukturnih projekata (doduše, lokalne kompanije su podizvođači strancima) situacija u građevinarstvu je još uvek kritična. Više je razloga za takvu situaciju. Pored uobičajenog pomanjkanja projekata i finansijske slabosti domaćih građevinara kada treba da izdaju garancije, našim kompanijama fali znanje iz uspešnog vođenja poslovanja na projektu što se manifestuje čestim kašnjenjima i probijanjem budžeta. Ovo je takođe razlog za dodelu poslova strancima jer se od njih prvenstveno očekuje dobar menadžment. Što pre upravni odbori naših građevinskih firmi preduzmu nešto povodom ove ključne slabosti biće bolje za srpsku ekonomiju.

gradevinski-mix

Preživeće samo oni najveštiji koji budu bili sposobni da prvi primene najnovije tehnike i iznađu kreativna rešenja koja sadrže zaista originalne ideje što znači da upravljanje sopstvenom “bankom stručnog znanja i veština” postaje jedan od ključnih faktora građevinske konkurentnosti. Kompanije moraju da igraju tržišnu igru i da dosegnu barem regionalni nivo. Nadam se da su prošla vremena kada su se infrastrukturni projekti dodeljivali firmama bez posla bez obzira na njihovu konkurentnost t.j. građevinsku sposobnost. Da ne pominjem vrlo “labav” nadzor od strane države tokom izvođenja projekta.

Pročitajte moje uputstvo za “Strateško organizovanje građevinske firme” i saznajte kako da izgradite profesionalnu piramidu i matričnu organizaciju u svom građevinskom preduzeću, kako da dizajnirate balansiran poslovni model, kako da kreirate i primenite odgovarajući lanac vrednosti te kako da konstruišete izveštavanje balansiranim indikatorima poslovanja prema modelu Nortona i Kaplana. Sve to sa originalnim dijagramima i šemama specijalno urađenim za građevinsku industriju.

Tokom svoje karijere sam oko dve decenije radio za najveće građevinske firme u podsaharskoj Africi i na Balkanu i to kako kao zaposleni tako i kao pružalac konsultantskih usluga. Ovaj tekst je izvod iz mog iskustva. U njemu ćete naći rešenja koja funkcionišu u stvarnim kompanijama.

POTPUNO BESPLATNO!

button-preuzmite


INOVACIJOM DO KONKURENTNOSTI

 

Dok građevinske firme u Srbiji propadaju ili u najboljem slučaju tavore čekajući novi investicioni ciklus finansiran od stranih investitora i nadajući se da će poslove dobiti “preko reda” iz socijalno-političkih razloga t.j. samo radi upošljavanja domaće radne snage, malo njih išta rade na razvijanju sopstvene konkurentnosti – procesa, tehnologija i veština – kako bi postale sposobne da same osvoje nove poslove na zdravo-konkurentskoj osnovi, kako kod nas tako i bilo gde u svetu. Ako postoji mesto opravdanju da se tenderi gube jer domaće firme nemaju tu finansijsku snagu kao što imaju strani konkurenti, potpuno je neopravdano da mi ne težimo tome da izgradimo objekte brže i jeftinije od drugih. Pored ovih osnovnih konkurentskih prednosti, građevinska klijentela XXI veka zahteva mogućnost izbora i višestrukih modifikacija početnog projekta sve do poslednjeg trenutka što je moguće ostvariti jedino kroz punu interakciju projektanta, izvođača i klijenta tokom celokupnog trajanja projekta.

U nastavku teksta su ukratko opisani najnoviji trendovi u građevinskom menadžmentu, naročito oni koji su, po mišljenju autora, najatraktivniji za srpske firme kako u ovom trenutku tako i dugoročno, iako je za osvajanje istih potrebno ne malo vreme. Suština promene je da se klijentu nudi veća fleksibilnost pre, tokom izvođenja kao i nakon završetka projekta.

1) Agilno upravljanje projektom

Agilno upravljanje projektom (Agile project management) je iterativni i postepeno-progresivni metod upravljanja dizajnerskim i izvršnim aktivnostima na projektu i to na fleksibilan i interaktivan način, a primenljiv je kako u građevinarstvu tako i u ostalim tehničkim granama, informatici, razvoju novih proizvoda i usluga. Ova metoda zahteva izuzetno sposobne pojedince među projektnim osobljem, a takođe i saradnju od strane snabdevača i klijenta.

Radi se o varijanti iterativnog životnog ciklusa (projekta) gde se delovi celine isporučuju u fazama. Osnovna razlika između agilnog i iterativnog razvoja je da agilne metode završavaju male delove celine u svakom ciklusu isporuke (jedna iteracija može trajati 2-4 nedelje) dok iterativne metode evoluiraju ceo skup elemenata tokom vremena, isporučujući ih sve zajedno kako se bliži kraj projekta. Agilna metoda otklanja razne poteškoće koje se javljaju prilikom korišćenja trenutno najrasprostranjenije metode upravljanja projektom, takozvane “Vodopad” metode (engl. Waterfall). Na primer, kako projekti postaju tehnološki sve složeniji, klijenti sve češće imaju poteškoće da definišu dugoročne zahteve bez mogućnosti da unapred vide progresivne modele objekata. Zato projekti koji su razvijeni iteracijom mogu uvek da uključe i povratne informacije prilikom definisanja tekućih zahteva. Krajnje ostvarenje je proizvod ili objekat koji najbolje zadovoljava krajnje potrebe kupca i koji je ostvaren uz minimalne troškove i minimalne gubitke vremena i resursa. Ovakav pristup omogućava građevinskim kompanijama da ostvare veće profite u poređenju sa tradicionalnim načinom.

Nažalost, primena Agilne metode zahteva i novi informativni alat jer standardni alat ne može da je podrži. Zašto? Zato što su alati koji se godinama koriste za upravljanje projektima bazirani na metodi “Vodopada”. Agilno upravljanje projektom se bazira na iterativnoj, postepenoj metodi i kompletan pristup radu na organizovanju/strukturiranju projekta kao i izveštavanju je potpuno različit. Prelazak na Agilni pristup je težak izazov za mnoge organizacije, a još je teže da istovremeno uvedete novi pristup kao i potpuno novi alat. Efikasno profesionalno usavršavanje je prioritet dok, sa druge strane, za to ima sve manje vremena.

2) Profesionalno usavršavanje virtualnim putem

Sviđalo se to njima ili ne projektni stručnjaci se polako navikavaju da dolaze do novih znanja virtualnim putem. U dobra stara vremena, firma bi vas poslala na usavršavanje u neki daleki grad plaćajući sve troškove, od avio karte do smeštaja i dnevnica. Svaki polaznik bi uživao u druženju sa iskusnim kolegama iz drugih zemalja u intimnom okruženju konferencione sale nekog hotela, a usput bi skupljao poene u programima lojalnosti avio kompanija koji će kasnije dobro poslužiti za privatna putovanja. Ta vremena zauvek odlaze. Prvo zato što više bukvalno nema vremena za usavršavanje uz oslobađanje od tekućih radnih obaveza, a drugo zato što kompanije više nisu spremne da snose troškove seminarskog modela treninga.

Profesionalno usavršavanje projektnih stručnjaka se sve brže pomera ka korišćenju interneta putem stonih kompjutera, laptopa, tableta i pametnih telefona. Trening se plasira kroz video zapise, vebinare i trening module na-mreži. Ovaj način usavršavanja nije po svačijoj meri, ali ako je to jedino za šta je organizacija spremna da plati onda projektni stručnjaci imaju izbor: ili će prihvatiti ovaj način usavršavanja ili će im znanje “zastareti”. Izgleda mi da će većina ovo prihvatiti jer, na kraju krajeva, nemaju mnogo izbora. Ostaje pitanje da li je ovaj vid treninga isto tako efikasan kao i onaj stari?

3) Projektni lideri preuzimaju kormilo

Od rukovodilaca projekata se sve više traži da budu lideri svojih timova, a ne samo njihovi menadžeri. Nije slučajna koincidencija da sve veći broj kompanija svoje projektne stručnjake sada naziva liderima a ne menadžerima (pogledajte njihove vizitkarte). Siguran sam da termin “projektni menadžer” nikad neće ispasti iz upotrebe ali neke kompanije smatraju da je sposobnost predvođenja tima važnija i da ima veći uticaj na uspeh projekta nego sposobnost upravljanja. Zato mnogi kadrovski planeri teže da osiguraju da njihovi projektni stručnjaci pored toga što poseduju tehničko i menadžersko znanje da urade posao imaju i veštinu da pokrenu tim kojim rukovode i usmere ga ka određenom cilju. Ovde se ne traže takozvane opšte liderske veštine već se organizuju treninzi za specijalizovane projektne i programske lidere.

4) Objedinjene projektne usluge po meri klijenta

Obično se građevinsko-projektna dokumentacija prvo formira u nekom birou pa se onda daje izvođaču da ovaj, obično u toku radova, u nju unese izmene na osnovu novih informacija i želja klijenta. Sada neke firme, da bi uštedele vreme i novac, uvode obe ove funkcije pod isti krov, od projektovanja do koordinacije izvođenja i time kreiraju efikasniji uslužni centar, a sve u cilju boljeg zadovoljenja klijenta što je direktna konkurentska prednost. Putem bolje koordinacije informacija i zahteva svih uključenih strana, objekti mogu i treba da direktno pređu iz faze projektovanja u izvođenje bez zastoja. Smatra se da se time ukupno vreme projekata može skratiti i do 20%.

5) Modularna gradnja

Neki smatraju da će dugotrajna modularna gradnja biti veliki hit u godinama koje dolaze jer se već zna da takvi objekti lako prebace vek trajanja od pedesetak godina. Izgledaju isto kao i tradicionalna komercijalna gradnja, a koriste skoro iste građevinske materijale: čelik, beton, čak i drvo. Ovakav način gradnje je veoma svrsishodan ako je naručilac u “cajtnotu” s vremenom što naročito važi za restorane brze hrane koji moraju što pre da počnu sa radom i vojne objekte prilikom preseljenja trupa. Još jedna prednost ovog načina je da ceo objekat ne mora da se izvede odjednom već se moduli mogu naknadno dodavati; objekat od 10,000 kvadrata izgradite pola sada, a tokom sledećih nekoliko godina dogradite ostatak i to iz dva puta, prateći cash-flo i potrebe klijenta (zamislite hotelski kompleks). Takođe se smatra da se ova metoda može primeniti i na visikospratnice.

Građevinska industrija doprinosi 1/10 svetskog bruto proizvoda. Ova industrija poseduje potencijal da “preko noći” uposli veliki broj ljudi što je veoma atraktivno u našoj ekonomskoj situaciji. Prema nekim podacima oko 7% zaposlenih u svetu rade u građevinskoj industriji. Sa druge strane, građevinska industrija troši oko 2/5 ukupne konzumirane energije u svetu, a po nekim izvorima gotovo polovina svetskih resursa učestvuje u ovoj aktivnosti.

Kako ekonomija u Srbiji bude oživljavala tako će se i građevinski biznis pokretati nabolje ali će takođe morati da, pored novih ugovora, potraži i neke uspešnije strategije poslovanja od onih koje su korišćene do sada.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: