Poslovna strategija u građevinarstvu

 

Građevinska industrija je ciklična jer jako zavisi od raspoloživosti investicija u nekom datom trenutku. Zbog toga je obično svaka ekonomska kriza ozbiljno pogodi.

Preživeće samo oni najveštiji koji budu bili sposobni da prvi primene najnovije tehnike i iznađu kreativna rešenja koja sadrže zaista originalne ideje što znači da upravljanje sopstvenom “bankom stručnog znanja i veština” postaje jedan od ključnih faktora građevinske konkurentnosti. Kompanije moraju da igraju tržišnu igru i da dosegnu barem regionalni nivo. Nadam se da su prošla vremena kada su se infrastrukturni projekti dodeljivali firmama bez posla bez obzira na njihovu konkurentnost t.j. građevinsku sposobnost. Da ne pominjem vrlo “labav” nadzor od strane države tokom izvođenja projekta.

gradevinski-mix

 

Vreme je za konsolidaciju i digitalizaciju srpskog građevinarstva


Izgleda da je „idealna oluja“ građevinskih investicija stigla u Srbiju. Prema izjavama iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture početkom ove 2018. godine ukupna vrednost infrastrukturnih projekata u Srbiji je 16 milijardi evra, dok je udeo građevinarstva u BND Srbije u poslednje 2 godine povećan sa 4,3% na 6,2%. Pogodilo se da (1) spoljna politika Kine o infrastrukturnom ulaganju u zemlje na „Novom putu svile“, (2) finansijska podrška EU razvoju i integracije infrastrukture zemalja kandidata sa EU, (3) turski regionalni interesi ispoljeni kroz investiciona ulaganja u infrastrukturu Zapadnog Balkana kao i (4) sopstvene potrebe za izgradnju gasne infrastrukture od Bugarske i par desetina hiljada stanova za vojsku, policiju i bezbednosne službe deluju istovremeno. Ali da li će ova investiciona oluja napokon i uticati na ozbiljno buđenje srpske građevinske industrije i povećanje njene međunarodne konkurentnosti? Ne deluje mi baš tako – barem ne za sada.

Veliki projekti se dodeljuju stranim firmama dok su naši najčešće samo njihovi podizvođači. Pored Kineza, Rusa, Turaka i Grka između ostalih sada su i Hrvatske firme pozvane da se uključe u izgradnju Srbije. Nemam ništa protiv stranaca ali zašto naši građevinari nisu spremni da zagrizu najveći deo kolača? Prema nekim izjavama domaćih zvaničnika koje sam nedavno slušao izgleda da nisam jedini koji sumnja u projektno-menadžerske sposobnosti domaćih firmi. Mislim da postoji više razloga za to.

Godine krize, koje su nadam se iza nas, ostavile su duboke tragove na sve građevinske firme u regionu, a posebno na one manje sa par stotina zaposlenih. Trećina firmi je ugašeno. Oni koji su preživeli, bez obzira na veličinu, su prošli kroz nekoliko bolnih faza rezanja troškova uključujući i radna mesta. Nažalost ova „korak po korak“ poboljšanja nisu donela neko ozbiljnije povećanje efikasnosti internih procesa koji bi rezultirali u iskoristivom povećanju konkurentnosti – posebno ne na stranim tržištima. Značajan broj dobrih građevinskih majstora, poslovođa i inženjera su završili u inostranim firmama u potrazi za redovnim i znatno višim primanjima što je dalje oslabilo izvođačke potencijale domaćih građevinara. Sada čak i mali projekti postaju sve kompleksniji u specifikacijama i dodatnim zahtevima kao što je onaj da radove ne izvedu na štetu životne sredine. Rezultat svega su česta kašnjenja i probijanja budžeta na projektima. Znajući da su naše firme i onako finansijski nejake da samostalno garantuju izvođenje većih objekata ova dodatna slabost u izvođenju radova im svakako ne ide na ruku za sticanje poverenja investitora i finansijskih institucija. Zbog svega toga mislim da mala organska poboljšanja iz prošlosti u ovakvoj situaciji ne bi bila dovoljna već su nam potrebni neki „kvantni skokovi“, ali koji, kakvi i ko i kako može da ih priušti?

Radi boljeg razumevanja situacije treba uzeti u obzir da svi srpski građevinari po standardima najvećih zapadnih ekonomija spadaju u mala i srednja preduzeća! Posledica toga je da su naši građevinari u odnosu na strane konkurente finansijski, tehnološki i organizaciono nejaki da ozbiljno konkurišu za veće projekte, a takođe nemaju kapaciteta da samostalno izvedu onaj „kvantni skok“ koji bi ih doveo u taj viši rang. Jedan od primera za to je digitalizacija u građevinarstvu. Dok firme u svetu uvode digitalizaciju u svoje poslovanje na velika vrata i računaju da im to donese još veću konkurentsku prednost naše firme tapkaju u mestu „dnevnog preživljavanja“, a o digitalizaciji mnogi čak ni ne maštaju.

Nema alternative digitalizaciji. Čak ni na gradilištu. Naši građevinari moraju da što pre uhvate priključak. Za one koji su manje upućeni digitalizacija se može definisati kao način na koji se biznis suočava sa povezanim IT sistemima na svakoj karici svog lanca vrednosti, a radi se o alatima i praksama koji se zasnivaju na informacionim i komunikacionim tehnologijama.

Razvoj digitalnih tehnologija ozbiljno remeti odnose u industriji na način da onima koji ih prvi usvoje otvara vrata za dalja poboljšanja produktivnosti i zanatskih veština (smanjuje rizik od manjka zanatlija), profitabilnosti, efikasnosti vođenja projekata kao i održivosti celokupnog poslovanja. Na primer razvoj ovih tehnologija omogućava rast ponude modularnih objekata koje je sada moguće mnogo brže i sa manje utrošenog materijala završiti.

Prema konsultantskoj firmi McKinsey’s 5-D funkcionalnost može da integriše dizajn, troškove i dinamiku radova u 3-D sistemu. Sledeća generacija 5-D BIM (Building Information Modelling) je peto-dimenziono pretstavljanje fizičkih i funkcionalnih karakteristika bilo kog projekta. Ova metoda uzima u obzir troškove i dinamiku radova (plan svih aktivnosti) koje dodaje dizajn parametrima u 3-D. Metoda takođe uzima u obzir detalje kao što su geometrija, specifikacije, estetske faktore kao i termalne i akustične osobine. Platforma 5-D BIM omogućava vlasniku objekta, nadzoru i izvođaču da identifikuju, analiziraju i zabeleže uticaj svake pa i najmanje izmene na troškove i dinamiku projekta. Vizualizacija i intuitivna priroda 5-D BIM metode daje izvođačima veće šanse da ranije otkriju rizike i donesu bolje odluke.

Dalje, građevinske firme mogu da ostvare ozbiljna poboljšanja svojih poslovnih procesa – od lanca snabdevanja do planiranja radne snage prihvatanjem LEAN metodologije koja pomaže u optimizaciji i smanjenju svih vrsta rasipanja (gubitaka) to jest svega što ne dodaje vrednost (sve aktivnosti koje ne doprinose povećanju vrednosti na strani kupca i sve nedoslednosti u gradnji koje nastaju prilikom loše sinhronizacije u domenu građevinskih resursa). Svetski Ekonomski Forum procenjuje da LEAN metodologija i principi mogu da smanje vreme gradnje i do 30% kao i troškove do 15%!

Mislim da je upravo sada prilika da dođe do konsolidacije i organizacionog restrukturiranja naših građevinara u cilju veće efikasnosti i konkurentnosti. To se nije dogodilo decenijama to jest od ’zlatnog doba’ građevinarstva u Jugoslaviji tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kada su naše građevinsko-projektne veštine dovedene u ravan sa inostranim konkurentima.

Tokom 2017 su otvorena vrata za potencijalnu konsolidaciji dve velike građevinske firme: Energoprojekt i Napred su sada pod upravljaćkom i vlasničkom palicom jednog čoveka iako država Srbija kao značajan manjinski partner ima kapacitete da ozbiljno povlači konce prilikom svih budućih upravljačkih odluka. Sada je na svim vlasnicima da iskoriste priliku i udruže kapacitete i prethodno iskustvo (na primer država u digitalizaciji) sa ciljem kreiranja međunarodno konkurentne, digitalizovane i LEAN građevinske kompanije.

Energoprojekt i Napred su samo primer i ne treba se tu zaustaviti. Slična formula (samo bez vlasničkog udela države) može da nastavi da se primenjuje i među ostalim srpskim građevinarima. Time bi se ojačali tenderski kapaciteti novih (združenih) kompanija i istovremeno omogućilo veće ulaganje u sopstvene kapacitete. Zato je potrebno da država ohrabri ovakve aktivnosti.

 

Preuzmite i pročitajte moje uputstvo za “Strateško organizovanje građevinske firme” i saznajte kako da izgradite profesionalnu piramidu i matričnu organizaciju u svom građevinskom preduzeću, kako da dizajnirate balansiran poslovni model, kako da kreirate i primenite odgovarajući lanac vrednosti te kako da konstruišete izveštavanje balansiranim indikatorima poslovanja prema modelu Nortona i Kaplana. Sve to sa originalnim dijagramima i šemama specijalno urađenim za građevinsku industriju. Ovde ćete naći rešenja koja funkcionišu u stvarnim kompanijama.

POTPUNO BESPLATNO!

button-preuzmite


Inovacijom do konkurentnosti

 

Dok građevinske firme u Srbiji propadaju ili u najboljem slučaju tavore čekajući novi investicioni ciklus finansiran od stranih investitora i nadajući se da će poslove dobiti “preko reda” iz socijalno-političkih razloga t.j. samo radi upošljavanja domaće radne snage, malo njih išta rade na razvijanju sopstvene konkurentnosti – procesa, tehnologija i veština – kako bi postale sposobne da same osvoje nove poslove na zdravo-konkurentskoj osnovi, kako kod nas tako i bilo gde u svetu. Ako postoji mesto opravdanju da se tenderi gube jer domaće firme nemaju tu finansijsku snagu kao što imaju strani konkurenti, potpuno je neopravdano da mi ne težimo tome da izgradimo objekte brže i jeftinije od drugih. Pored ovih osnovnih konkurentskih prednosti, građevinska klijentela XXI veka zahteva mogućnost izbora i višestrukih modifikacija početnog projekta sve do poslednjeg trenutka što je moguće ostvariti jedino kroz punu interakciju projektanta, izvođača i klijenta tokom celokupnog trajanja projekta.

U nastavku teksta su ukratko opisani najnoviji trendovi u građevinskom menadžmentu, naročito oni koji su, po mišljenju autora, najatraktivniji za srpske firme kako u ovom trenutku tako i dugoročno, iako je za osvajanje istih potrebno ne malo vreme. Suština promene je da se klijentu nudi veća fleksibilnost pre, tokom izvođenja kao i nakon završetka projekta.

1) Agilno upravljanje projektom

Agilno upravljanje projektom (Agile project management) je iterativni i postepeno-progresivni metod upravljanja dizajnerskim i izvršnim aktivnostima na projektu i to na fleksibilan i interaktivan način, a primenljiv je kako u građevinarstvu tako i u ostalim tehničkim granama, informatici, razvoju novih proizvoda i usluga. Ova metoda zahteva izuzetno sposobne pojedince među projektnim osobljem, a takođe i saradnju od strane snabdevača i klijenta.

Radi se o varijanti iterativnog životnog ciklusa (projekta) gde se delovi celine isporučuju u fazama. Osnovna razlika između agilnog i iterativnog razvoja je da agilne metode završavaju male delove celine u svakom ciklusu isporuke (jedna iteracija može trajati 2-4 nedelje) dok iterativne metode evoluiraju ceo skup elemenata tokom vremena, isporučujući ih sve zajedno kako se bliži kraj projekta. Agilna metoda otklanja razne poteškoće koje se javljaju prilikom korišćenja trenutno najrasprostranjenije metode upravljanja projektom, takozvane “Vodopad” metode (engl. Waterfall). Na primer, kako projekti postaju tehnološki sve složeniji, klijenti sve češće imaju poteškoće da definišu dugoročne zahteve bez mogućnosti da unapred vide progresivne modele objekata. Zato projekti koji su razvijeni iteracijom mogu uvek da uključe i povratne informacije prilikom definisanja tekućih zahteva. Krajnje ostvarenje je proizvod ili objekat koji najbolje zadovoljava krajnje potrebe kupca i koji je ostvaren uz minimalne troškove i minimalne gubitke vremena i resursa. Ovakav pristup omogućava građevinskim kompanijama da ostvare veće profite u poređenju sa tradicionalnim načinom.

Nažalost, primena Agilne metode zahteva i novi informativni alat jer standardni alat ne može da je podrži. Zašto? Zato što su alati koji se godinama koriste za upravljanje projektima bazirani na metodi “Vodopada”. Agilno upravljanje projektom se bazira na iterativnoj, postepenoj metodi i kompletan pristup radu na organizovanju/strukturiranju projekta kao i izveštavanju je potpuno različit. Prelazak na Agilni pristup je težak izazov za mnoge organizacije, a još je teže da istovremeno uvedete novi pristup kao i potpuno novi alat. Efikasno profesionalno usavršavanje je prioritet dok, sa druge strane, za to ima sve manje vremena.

2) Profesionalno usavršavanje virtualnim putem

Sviđalo se to njima ili ne projektni stručnjaci se polako navikavaju da dolaze do novih znanja virtualnim putem. U dobra stara vremena, firma bi vas poslala na usavršavanje u neki daleki grad plaćajući sve troškove, od avio karte do smeštaja i dnevnica. Svaki polaznik bi uživao u druženju sa iskusnim kolegama iz drugih zemalja u intimnom okruženju konferencione sale nekog hotela, a usput bi skupljao poene u programima lojalnosti avio kompanija koji će kasnije dobro poslužiti za privatna putovanja. Ta vremena zauvek odlaze. Prvo zato što više bukvalno nema vremena za usavršavanje uz oslobađanje od tekućih radnih obaveza, a drugo zato što kompanije više nisu spremne da snose troškove seminarskog modela treninga.

Profesionalno usavršavanje projektnih stručnjaka se sve brže pomera ka korišćenju interneta putem stonih kompjutera, laptopa, tableta i pametnih telefona. Trening se plasira kroz video zapise, vebinare i trening module na-mreži. Ovaj način usavršavanja nije po svačijoj meri, ali ako je to jedino za šta je organizacija spremna da plati onda projektni stručnjaci imaju izbor: ili će prihvatiti ovaj način usavršavanja ili će im znanje “zastareti”. Izgleda mi da će većina ovo prihvatiti jer, na kraju krajeva, nemaju mnogo izbora. Ostaje pitanje da li je ovaj vid treninga isto tako efikasan kao i onaj stari?

3) Projektni lideri preuzimaju kormilo

Od rukovodilaca projekata se sve više traži da budu lideri svojih timova, a ne samo njihovi menadžeri. Nije slučajna koincidencija da sve veći broj kompanija svoje projektne stručnjake sada naziva liderima a ne menadžerima (pogledajte njihove vizitkarte). Siguran sam da termin “projektni menadžer” nikad neće ispasti iz upotrebe ali neke kompanije smatraju da je sposobnost predvođenja tima važnija i da ima veći uticaj na uspeh projekta nego sposobnost upravljanja. Zato mnogi kadrovski planeri teže da osiguraju da njihovi projektni stručnjaci pored toga što poseduju tehničko i menadžersko znanje da urade posao imaju i veštinu da pokrenu tim kojim rukovode i usmere ga ka određenom cilju. Ovde se ne traže takozvane opšte liderske veštine već se organizuju treninzi za specijalizovane projektne i programske lidere.

4) Objedinjene projektne usluge po meri klijenta

Obično se građevinsko-projektna dokumentacija prvo formira u nekom birou pa se onda daje izvođaču da ovaj, obično u toku radova, u nju unese izmene na osnovu novih informacija i želja klijenta. Sada neke firme, da bi uštedele vreme i novac, uvode obe ove funkcije pod isti krov, od projektovanja do koordinacije izvođenja i time kreiraju efikasniji uslužni centar, a sve u cilju boljeg zadovoljenja klijenta što je direktna konkurentska prednost. Putem bolje koordinacije informacija i zahteva svih uključenih strana, objekti mogu i treba da direktno pređu iz faze projektovanja u izvođenje bez zastoja. Smatra se da se time ukupno vreme projekata može skratiti i do 20%.

5) Modularna gradnja

Neki smatraju da će dugotrajna modularna gradnja biti veliki hit u godinama koje dolaze jer se već zna da takvi objekti lako prebace vek trajanja od pedesetak godina. Izgledaju isto kao i tradicionalna komercijalna gradnja, a koriste skoro iste građevinske materijale: čelik, beton, čak i drvo. Ovakav način gradnje je veoma svrsishodan ako je naručilac u “cajtnotu” s vremenom što naročito važi za restorane brze hrane koji moraju što pre da počnu sa radom i vojne objekte prilikom preseljenja trupa. Još jedna prednost ovog načina je da ceo objekat ne mora da se izvede odjednom već se moduli mogu naknadno dodavati; objekat od 10,000 kvadrata izgradite pola sada, a tokom sledećih nekoliko godina dogradite ostatak i to iz dva puta, prateći cash-flo i potrebe klijenta (zamislite hotelski kompleks). Takođe se smatra da se ova metoda može primeniti i na visikospratnice.

Građevinska industrija doprinosi 1/10 svetskog bruto proizvoda. Ova industrija poseduje potencijal da “preko noći” uposli veliki broj ljudi što je veoma atraktivno u našoj ekonomskoj situaciji. Prema nekim podacima oko 7% zaposlenih u svetu rade u građevinskoj industriji. Sa druge strane, građevinska industrija troši oko 2/5 ukupne konzumirane energije u svetu, a po nekim izvorima gotovo polovina svetskih resursa učestvuje u ovoj aktivnosti.

Kako ekonomija u Srbiji bude oživljavala tako će se i građevinski biznis pokretati nabolje ali će takođe morati da, pored novih ugovora, potraži i neke uspešnije strategije poslovanja od onih koje su korišćene do sada.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: