Moje već tradicionalno istraživanje o poslovnim rizicima u srpskoj ekonomiji (prvi put urađeno 2016.) pokazuje da korupcija, partokratija i nedostatak kvalifikovane radne snage prednjače među očekivanim pretnjama po poslovanje u ovoj godini. Na to ukazuje 43% preduzetnika i menadžera srpskih kompanija od onih koji su učestvovali u istraživanju na društvenoj mreži LinkedIn u januaru 2020. Posle ovih najvećih, sledeći par visokih rizika su regionalna nestabilnost i nemogućnost naplate potraživanja što brine njih 29%.
Interesantno je pomenuti da oni koji pretežno prodaju usluge daleko najviše strepe od korupcije i partokratije (73%) dok menadžere i vlasnike fabrika i radionica najviše brine nedostatak kvalifikovane radne snage (60%). Kod obe ove grane industrije navedeni vodeći rizici izazivaju barem dvostruko veću brigu od prvog sledećeg rizika!
Gledano na globalnom nivou, a prema nedavnom istraživanju Svetskog Ekonomskog Foruma objavljenog u januaru 2020. na skupu u Davosu, rizici pogoršanja životne sredine dominiraju u ovoj godini. Najviše brige stiže od sve češćih ekstremnih vremenskih nepogoda i našeg pasivnog posmatranja istih, preko mogućih prirodnih katastrofa (mislim da velike epidemije kao što je ova sa Korona virusom mogu da se svrstaju ovde) do zagađenja koje uzrokuje čovek. Nekad najčešće navođeni rizici kao što su migracija, terorizam i krađa podataka uopšte nisu u prvih 5 rizika ove godine!
Ako ove naše rizike stavimo u kontekst globalnih strepnji naći ćemo značajne podudarnosti. Tokom januara smo naučili (ko nije ranije znao) da naše energetske aktivnosti i saobraćaj značajno zagađuju vazduh koji udišemo što svakako povećava broj obolelih od respiratornih organa. Istovremeni svetska epidemija korona virusa COVID-19 (30. januara Svetska Zdravstvena Organizacija proglasila globalnu pretnju, ali još nije ograničila trgovinu i putovanja) i njen mogući uvoz u naše krajeve (nadam se da se neće desiti) u mnogome povećavaju rizik od prekomernog t.j. neplaniranog odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, a sve to u okruženju gde je i inače registrovan manjak radne snage. Bojim se da neke kompanije zbog ovog neće moći da ostvare sve svoje planirane aktivnosti za ovu godinu.
Izvor: Bloomberg / Svetski Ekonomski Forum
Vraćajući se rezultatima mog istraživanja postavio sam još par pitanja i to o očekivanom trendu prihoda i izvoza u 2020. I pored identifikovanih pretnji poslovanju većina očekuje manji ili veći rast prihoda (njih 54%) s tim da 18% ne očekuju bitne promene. Zajedno sa rastom prihoda više od trećine ispitanika očekuje i rast izvoza (43%) dok 22% smatra da će izvoz ostati isti.
Ja delim ovakav umereni optimizam to jest verujem da je moguće ostvariti povećanje poslovanja (prihod i izvoz) čak i pod ovim pretnjama – naravno uz uslov da se ne naruši regionalni mir i da ne dođe do katastrofalne epidemije ili neke druge prirodne katastrofe u našem regionu. Naši privrednici su se (na žalost) već navikli da posluju u koruptivnom okruženju i sa otežanom naplatom potraživanja s tim da je značajan broj njih podlegao ovim iskušenjima tokom prethodnih par decenija. Nadam se da su današnji učesnici tržišne utakmice značajno izbrusili svoje umeće preživljavanja bilo iskustvom, učenjem ili poslovnim instiktom jer će se sa nedostatkom radne snage zaista morati ozbiljno pozabaviti. Što se tiče epidemije korona virusa za sada mogu samo da pretpostavim da će gubitke sigurno pretrpeti naše turističke organizacije kao i avio kompanija jer će ljudi i bez formalnog ograničenja putovanja instiktivno eliminisati sav nepotrebni rizik.
Poslovna Strategija na Balkanu 