Archive for the ‘poslovni rizik’ Category

14 mar

Srpski poslovni rizici i izgledi u 2024-oj: Plovidba kroz neizvesnost

Posted by Alex Milovanovich in poslovni rizik, strategija. Tagged: , , , , .

Dok se globalno poslovno okruženje i dalje nestabilno usred geopolitičkih tenzija i ekonomskih neizvesnosti, srpski poslovni ljudi su veoma svesni izazova i mogućnosti koji ih čekaju. U martu 2024. godine, sproveo sam anketu među svojim srpskim poslovnim vezama na LinkedIn-u kako bih prikupio njihove poglede na 2024. godinu. Anketa je ispitala njihova mišljenja o poslovnim rizicima, očekivanim poslovnim rezultatima, primeni veštačke inteligencije i predviđanjima u vezi cene goriva do kraja godine.

Najveće brige: Trajna inflacija i korupcija

Anketa pokazuje da 43% ispitanika vidi nesmanjenu inflaciju i korupciju/„partokratiju“ kao glavne rizike, što odražava njihovu zabrinutost za ekonomsku stabilnost i integritet poslovnog okruženja. Dok inflacija predstavlja širi evropski trend, gde je dostigla nivoe koji se nisu videli decenijama, i još pogoršana ratom u Ukrajini i njegovim uticajem na cene energije, rizik od korupcije i „partokratije“ je nažalost u porastu (32% u anketi iz 2022. i 37% u anketi iz 2023.).

Kupovna moć potrošača, nedostatak radne snage i moguća politička nestabilnost

Anketa takođe otkriva zabrinutost oko slabljenja kupovne moći potrošača (30%), što može biti posledica inflacije, ali i ukazuje na izazove u održavanju tražnje. Ova cifra je u padu u odnosu na prethodne godine kada je bila 37% u 2022. i 42% u 2023. Nedostatak radne snage (30%) dodatno komplikuje situaciju, što sugeriše potencijalne teškoće u obezbeđivanju kvalifikovanih radne snage i zadovoljenju svih proizvodnih i servisnih potreba. Pored ovih rizika koji odražavaju poteškoće s kojima se Srbija danas suočava, prepoznat je i rizik od unutrašnje političke nestabilnosti, koji je identifikovalo 26% ispitanika.

Geopolitičke tenzije i odnosi sa EU

Prekid lanaca snabdevanja zbog geopolitike, rast sive ekonomije i pogoršanje odnosa sa EU prepoznato je od 17% ispitanika. Ovi faktori podvlače delikatnu ravnotežu koju Srbija mora održati u svojim međunarodnim odnosima i ekonomskoj politici. Rat u Ukrajini i njegov globalni uticaj su svakako prisutni u ovom kontekstu.

Investicije, ekonomsko usporavanje i kamatne stope

Rizici slabijeg intenziteta uključuju smanjena ulaganja u privatni sektor (13%), ekonomsko usporavanje (9%) i rastuće kamatne stope (4%) – ovo poslednje je značajno niže od prošlogodišnjih očekivanja koja su bila 42%. Iako ove oblasti možda nisu na vrhu liste briga većine ispitanika, one i dalje igraju ključnu ulogu u oblikovanju poslovnog okruženja. Još bih pomenuo da nenaplativa potraživanja nisu prepoznata kao bitan rizik ove godine, što nije bio slučaj u prethodne dve ankete (26% u 2022. i 42% u 2023.).

Očekivani poslovni rezultati

Uprkos neizvesnosti, postoji spektar očekivanja u vezi sa očekivanim rezultatima poslovanja kompanija u 2024. godini:

  • Optimizam i opreznost: Dok 35% ispitanika očekuje bolje poslovne rezultate u poređenju sa 2023. godinom, 39% očekuje slične ishode. Međutim, značajan deo ostaje oprezan, s tim što ostatak uglavnom očekuje slabije rezultate.

Primena veštačke inteligencije

Integrisanje tehnologija veštačke inteligencije (AI) u poslovne operacije i dalje je tema razmatranja ali i akcije:

  • Trenutno stanje: 39% ispitanika je neodlučno u vezi sa primenom AI rešenja, što odražava određeni stepen opreznosti i dodatnog razmatranja.
  • Stopa primene: S druge strane, 52% ispitanika već koristi ili je u procesu implementacije jedne ili više AI aplikacija, što ukazuje na sve veće priznanje potencijala AI za poboljšanje efikasnosti i inovativnosti.

Prema ovim rezultatima stepen primene veštačke inteligencije možda izgleda neobično visok za Srbiju, što je pomalo iznenađujuće, ali i pozitivno. Ovakav rezultat je svakako donekle odraz izabranog uzorka za istraživanje. Naime, skoro svi moji L-in kontakti dolaze iz sredina gde su napredak, razvoj i inovacije, pa i one u sferi informacione tehnologije, veoma cenjene. Istovremeno, značajan deo preduzeća je još ranije započelo digitalnu transformaciju tako da im uvođenje neke bazične AI aplikacije nije problem. Više je stvar volje i ambicija mnogobrojnih vlasnika MSP koji dominiraju domaćom privredom. U svakom slučaju, ovakvi odgovori ističu sve veću otvorenost prema AI unutar srpskog poslovnog okruženja, što ima potencijal da pomogne u prevazilaženje izazova identifikovanih u ovoj anketi.

Očekivanja u vezi cena goriva

Uzimajući u obzir mnogobrojne faktore koji će uticati na razvoj globalne i lokalne ekonomije u 2024. godini, ispitanici su pružili uvid u svoja očekivanja u vezi sa cenama goriva:

  • Prognoza cena: 43% ispitanika predviđa da će cene goriva do kraja 2024. godine ostati u rasponu od +/- 5%. S druge strane, 47% očekuje porast preko 5%, dok samo 4% očekuje značajno sniženje cena.

Ovo se podudara sa trenutnom nestabilnošću energetskog tržišta izazvanom ratom, koja je posebno pogodila Evropu zbog njene zavisnosti od ruskih energetskih izvora.

Sagledavanje rezultata ankete u širem kontekstu

Srpska poslovna zajednica se sprema za godinu izazova ali i mogućnosti. Sa inflacijom i korupcijom na vrhu liste rizika, uz brige oko kupovne moći potrošača i tržišta rada, kompanije se kreću kroz kompleksno poslovno okruženje. Anketa donosi oprezno zadovoljstvo u vezi primene veštačke inteligencije kao i očekivanih rezultata poslovanja, uz realna očekivanja u vezi cene goriva i crta sliku otpornosti i prilagodljivosti srpskih preduzeća suočenih sa neizvesnošću.
Rezultate ankete možemo takođe posmatrati u širem kontekstu globalnih zbivanja, posebno aktuelnog sukoba u Ukrajini i njegovih posledica na globalnu ekonomiju:

  • Nestabilnost tržišta energije: Sukob u Ukrajini je naneo veliku štetu globalnom energetskom tržištu, što je dovelo do porasta cena prirodnog gasa i nafte. Evropa, koja je jako zavisna od ruskog prirodnog gasa, suočena je sa povećanom energetskom nesigurnošću, što pospešuje zabrinutost u vezi inflacije kao i daljih poremećaje lanaca snabdevanja.
  • Inflacione tenzije: Već postojeći globalni inflatorni pritisci, pogoršani poremećajima zbog rata, rezultirali su ubrzanim rastom cena odnosno troškovima poslovanja u raznim sektorima. Iako je sukob nesumnjivo doprineo rastu inflacije, prethodna dešavanja kao što je politika kvantitativnog ublažavanja (ubrizgavanje svežeg novca u ekonomiju) koje su zapadne zemlje praktikovale kao odgovor na pandemiju takođe su odigrale značajnu ulogu.

Dok se srpske kompanije kreću kroz ovo kompleksno i dinamično okruženje 2024. godine, strateška dalekovidost, prilagodljivost i inovativna rešenja biće ključni za ublažavanje rizika i pretvaranje novonastalih mogućnosti u poslovni uspeh.

Kako godina teče, biće zanimljivo posmatrati kako će se ovakvi pogledi prevesti u poslovne odluke i kako će se srpske kompanije prilagoditi ovakvom poslovnom okruženju.

30 jan

Podeljena očekivanja u vezi rezultata poslovanja u 2023. uz saglasnost da je inflacija najveći rizik

Posted by Alex Milovanovich in poslovni rizik, strategija. Tagged: , , .

Kao i prethodnih godina POSLOVNA STRATEGIJA NA BALKANU je uradila istraživanje među poslovnim ljudima u Srbiji u vezi njihovih očekivanja za 2023. godinu. Teme su bile rizici, očekivani rezultati, poslovne šanse kao i nastavak digitalizacije. Istraživanje je urađeno u drugoj polovini januara 2023.

Ove godine se jedan rizik jasno izdvojio od ostalih time što je čak 89% učesnika u istraživanju glasalo da će proizvodna inflacija (troškovi radne snage, repromaterijala, sirovina, energenata i ostalo) biti najveća pretnja uspešnom poslovanju. Ovo je značajni skok u odnosu na moje prošlogodišnje istraživanja kada je 58% učesnika ukazalo na isti ovaj rizik. Ipak, ovakav rezultat nije neočekivan jer se zasniva na prošlogodišnjem iskustvu i zvaničnim podacima prema kojima je u Srbiji u 2022. zabeležena inflacija od 11,9% s tim da je međugodišnja inflacija u decembru 2022. bila 15,1%.

Mišljenja sam da je ovakva inflacija mnogo više rezultat višegodišnjeg prekomernog puštanja u opticaj velike količine „svežeg“ novca od strane centralnih banaka najvećih zemalja Zapada – naročito od početka pandemije – a manje posledica rata u Ukrajini. Na kraju krajeva sami smo svedoci toga da su hrana i ostale životne namirnice počeli značajno da poskupljuju još od početka 2020. Rast cena energenata na početku rata je samo dodao ulje na vatru.

Na drugom i trećem mestu rizika za tekuću godinu su nedostatak radne snage (53%) i moguće pogoršanje odnosa sa Evropskom Unijom zbog rata u Ukrajini (47%).

Očigledno je da nedostatak radne snage sve više postaje ozbiljan faktor u poslovanju preduzeća što je ove godine prepoznala polovina upitanih dok je za isti rizik glasala samo jedna trećina (32%) prošle godine. Istovremeno smo svedoci da sve više stranih radnika nalazi posao u Srbiji, a da država planira da to olakša svojim zakonodavstvom.

Rat u Ukrajini i pozicija Srbije u odnosu na njega kao i neka vrsta dogovora oko Kosova su u žiži pažnje evropskih političara što može uticati kako na dalje korake u pridruživanju Evropskoj Uniji tako i na investicije koje dolaze sa te strane, a koje direktno utiču na zaposlenost. Prekid i povlačenje stranih investicija odnosno zapadnih kompanija iz Srbije bi se svakako negativno odrazilo po srpsku ekonomiju.

Sledi grupa od pet rizika za koje se opredelilo između 37% i 42% učesnika u istraživanju i to su:
• pad kupovne moći potrošača (42%) – prošlogodišnje istraživanje 37%
• problemi u naplati potraživanja (42%) – prošlogodišnje istraživanje 26%
• rast kamatnih stopa (42%) – prošlogodišnje istraživanje 11%
• pad potrošnje i privatnih investicija zbog neizvesnosti (37%) – prošlogodišnje istraživanje 63%
• korupcija i ’partokratija’ (37%) – prošlogodišnje istraživanje 32%.

Dok je očekivani pad kupovne moći potrošača na sličnom nivou kao i prošle godine uočava se osetnije povećanje rizika od nemogućnosti naplate potraživanja što ukazuje da se ove godine očekuje da veći broj preduzeća posluje pod pritiskom i da ima problema sa održavanjem pozitivnog protoka novca.

Rast rizika od daljeg povećanja kamatnih stopa je razumljiv uzimajući u obzir da je referentna stopa Narodne banke Srbije počela sa trendom rasta sa 1% na 1,5% u aprilu 2022. da bi tu godinu završila decembarskim povećanjem na 5%, a ovu 2023. odmah počela januarskim skokom na 5,25%. Sve je naravno uslovljeno kretanjima na međunarodnim tržištima novca i odlukama velikih zapadnih centralnih banaka. S tim u vezi trenutno prevladava mišljenje da će se globalni rast kamatnih stopa zaustaviti do polovine ove godine.

Očekivani rizik od pada investicija i potrošnje uzrokovanih neizvesnošću se skoro prepolovio u odnosu na prošlu godinu verovatno zbog toga što su investicije u praksi nastavile da rastu tokom 2022. bez obzira na prethodna očekivanja pa se slično očekuje i u ovoj godini.

Nažalost korupcija i ’partokratija’ i dalje predstavljaju značajan rizik za poslovanje koji se čak i neznatno povećao.

U treću grupu rizika za 2023. dolaze oni za koje se opredelilo do jedne petine učesnika.
• prekid lanaca snabdevanja (21%) – prošlogodišnje istraživanje 58%
• nepristupačno finansiranje (21%)
• izazovi digitalizacije (11%)
• siva ekonomija (11%)
• ekonomski sukob SAD i Kine (5%)
• nestabilnost na Balkanu (5%)
• nedostatak energenata (5%).

U vezi velikog pada očekivanog rizika od prekida lanaca snabdevanja sa prošlogodišnjih 58% na trenutnih 21% primetio bih da u srpskoj privredi nije bilo osetnijih prekida lanaca snabdevanja tokom prošle godine tako da se i briga u vezi s tim smanjila.

Na kraju treba dodati da niko, kako prošle tako i ove godine, ne predviđa pad kursa dinara.

Kada se govori o očekivanim rezultatima poslovanja za 2023. godinu odgovori su podeljeni. Podjednak broj odgovora (37%) ukazuje na slično ili bolje poslovanje nego u prethodne dve godine (2021-2022) dok 26% upitanih smatra da će lošije poslovati u odnosu na isti period. Uz to samo 16% vidi značajnu poslovnu priliku u ovoj godini.

Dobra vest je da 53% učesnika u istraživanju već zna da će imati projekte za unapređenje digitalizacije u svojim preduzećima u ovoj godini dok još 16% njih planira da to učini.

14 dec

I pored ozbiljnih rizika poslovni ljudi u Srbiji vide priliku za rast u 2022. godini

Posted by Alex Milovanovich in poslovni rizik, strategija. Tagged: , , , .

Poslovna Strategija na Balkanu je prema svojoj tradiciji obavila istraživanje među poslovnim ljudima u Srbiji o njihovim očekivanjima za 2022. godinu, kako po pitanju pretnji poslovanju tako i o po pitanju rezultata i strateških inicijativa koje se planiraju. Istraživanje je urađeno u decembru 2021. godine.

Prema pristiglim odgovorima tri rizika se izdvajaju od ostalih i za svaki od njih je glasalo između 58% i 63% upitanih, a oni su:

  1. Pad potrošnje i privatnih investicija kao odgovor na neizvesnost (63%).
  2. Skok cena repromaterijala, sirovina i/ili energenata (58%).
  3. Prekidi lanaca snabdevanja uzrokovanih pandemijom ili geopolitičkim tenzijama (58%).

Kriza je svakako donela promene u potrebama i ponašanju potrošača, „socijalnu distancu“, ograničenu mogućnost putovanja kao i neka fizička ograničenja kretanja (za nevakcinisane) s tim da se pravila razlikuju od države do države. Sve ovo je nateralo kompanije da manje ili više promene način svog poslovanja, a mnoge su i prestale da postoje. Iz istog razloga su povučene mnoge privatne investicije.

Sada znamo da je zdravstvena kriza uzrokovana Covid-19 već 2020. godine izazvala značajan pad privredne aktivnosti u svetu kao i gubitak radnih mesta. Čak i oni koji su zadržali svoja radna mesta su smanjili potrošnju bilo zbog osećaja neizvesnosti ili zbog činjenice da nisu mogli da troše novac na putovanja i izlaske.

Sa druge strane države su delile subvencije kako građanima tako i privrednim subjektima, koliko je ko mogao i želeo, što je uz vakcinaciju stanovništva uspelo da zaustavi privredni pad iz 2020. i preusmeri ga ka rastu u 2021. Srbija se u tome snašla bolje nego prosek Evropske Unije (EU) i za 2021. očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od 6% u odnosu na 5% za EU. Predviđanja za 2022. godinu su takođe za nijansu na strani Srbije (4,5% Srbija prema 4,3% EU).

„Upumpavanje“ velike količine svežeg novca u većinu svetskih ekonomija, bilo putem zaduživanja (primer Srbije) ili kroz „kvantitativno popuštanje“ odnosno otkup dugoročnih obveznica koristeći naštampani novac (primer SAD), je očekivano dovelo do inflacije tokom 2021. i to po prvi put posle dužeg niza godina. Očekuje se da se takav trend i nastavi u dobrom delu 2022. godine, a možda i kasnije. Iako je Srbija za sada donekle zaštićena od poskupljenja energenata ni ona nije mogla da izbegne poskupljenja hrane kao ni sirovina i repromaterijala za svoju industriju. Pri tome inflatorni uticaji definitivno dolaze spolja to jest iz pada kupovne moći zapadnih valuta, prvenstveno evra i američkog dolara, dok je srpski dinar stabilan. Sa druge strane kineski juan je od avgusta pa do kraja 2021. godine zabeležio stabilan rast u odnosu na dolar i evro. Interesantno je pomenuti da ni jedan od učesnika ovog istraživanja nije prognozirao pad kursa dinara u 2022. što je između ostalog iskaz poverenja u Narodnu Banku Srbije.

Zbog prekida ili ograničenog poslovanja mnogih svetskih kompanija uzrokovanim odsustvom radne snage tokom 2020. i 2021. godine došlo je do smanjenja njihove proizvodnje što se odmah odrazilo na ceo lanac proizvodnje odnosno snabdevanja. Jedan od najpoznatijih primera je nestašica čipova za auto industriju što je značajno umanjilo broj proizvedenih automobila iako potražnja za njima itekako postoji. Ovakva situacija u snabdevanju je uzrokovala trku među kupcima što je dodatno uticalo na industrijsku inflaciju.

Druga značajna grupa rizika na koje ukazuju učesnici dajući im između 37% i 42% svojih glasova uključuje sledeće:

  1. Jačanje političkih tenzija između SAD, EU, Kine i Rusije sa negativnim uticajem na snabdevanje kritičnim artiklima, trgovinu i strane investicije. (42%)
  2. Pad realne kupovne moći potrošača. (37%)
  3. Uredbe o ograničenju poslovanja i putovanja zbog pandemije. (37%)

Već je godina na izmaku donela rast globalnih tenzija na relaciji SAD/EU/Britanija – Rusija oko Ukrajine i SAD/EU/Britanija – Kina oko Tajvana (nominalno), a u suštini oko svetske ekonomske dominacije. Nažalost ti sukobi koji se za sada vode samo na nivou ograničenih sankcija, trgovinskih ograničenja i pojačane retorike mogu u 2022. godini da eskaliraju u regionalne vojne okršaje. U takvom scenariju bi zapadne sile verovatno podigle nivo sankcija i trgovinskih blokada do najveće moguće mere što bi se negativno odrazilo na mnoge zemlje koje su samo posmatrači te situacije, a tu računam i Srbiju. Konkretno najveći rizik po Srbiju je da se zatvore dotoci gasa i nafte jer ovi prolaze preko teritorija koje kontroliše NATO pakt.

Pad kupovne moći potrošača, najviše zbog inflacije, će biti koliko-toliko ublažen barem privremeno što se tiče cena energenata za domaćinstva, a moguće je da i u 2022. godini država nastavi sa davanjem jednokratne pomoći barem najugroženijim grupama stanovništva.

Što se tiče uredbi o raznim ograničenjima kretanja i poslovanja vezanim za kontrolu pandemije može se reći da su mere koje su do sada primenjivane u Srbiji mnogo blaže nego u većini zemalja Evropske Unije.

Rezultati istraživanja ukazuju i na treću značajnu grupu rizika koji su dobili između 26% i 32% glasova:

  1. Jačanje regionalnih sukoba / nestabilnosti sa negativnim uticajem na trgovinu i strane investicije. (32%)
  2. Korupcija. (32%)
  3. Nedostatak radne snage. (32%)
  4. Nemogućnost naplate potraživanja. (26%)

Nažalost globalne tenzije odnosno borba za svetski prestiž samo dolivaju ulje na vatru na ionako istorijski opterećene odnose među zapadno-balkanskim državama gde sve velike sile imaju svoje „specijalne“ političke predstavnike za region. Koliko je do domaćih „igrača“ da rasplamsaju ili smire situaciju, isto toliki uticaj imaju i spoljne sile.

Očigledno je da korupcija, nedostatak radne snage i nemogućnost naplate potraživanja i dalje ostaju na listi najvećih rizika.

Sve odgovore iz decembarskog istraživanja možete videti na sledećoj grafici.

Kada su bili upitani kakve poslovne rezultate očekuju u 2022. godini dve trećine učesnika u istraživanju ukazuje na uspešnije poslovanje nego u 2021. (68%) dok čak 42% njih očekuje da posluje bolje nego i pre pandemije (2019). Pored toga i odgovori na sledeće pitanje još više ohrabruju ukazujući da dve trećine učesnika (68%) već vidi značajnu poslovnu priliku u 2022. godini!

Da li se zaista Srbija iščupala iz kandži krize te čvrsto grabi ka stabilnom rastu i pored toga što pandemija sa preprekama koje je donela ostaje sa nama bar još jednu, a možda i više godina uz sve ostale spoljne rizike? Ekonomske brojke, a i rezultati ovog istraživanja ukazuju na pozitivan odgovor. Za mene je ključni nalaz istraživanja da je značajan deo poslovnih ljudi optimista i da veruju u dobre poslovne prilike i bolje rezultate za svoje kompanije u 2022. Na poslednje pitanje u vezi digitalizacije 63% učesnika istraživanja su odgovorili da su već planiralinove projekte za dalju digitalizaciju svog poslovanja, a kod njih 16% je to još uvek u fazi planiranja. Ovakvi odgovori samo potkrepljuju sveukupni utisak da se srpska privreda ubrzano prilagođava novim uslovima poslovanja i da mnogi njeni akteri čak i u takvim uslovima mogu da ostvare rast.