Poslovni rizik

Poslovni rizik je izloženost kompanije pretećim uticajima koji mogu narušiti njenu sposobnost da ispuni svoje strateške, finansijske i/ili operativne ciljeve i zato mu se mora suprotstavljati kako na strateškom tako i na operativnom nivou.

Poslovni rizik srpskih preduzeća

Rizik je deo svakodnevnog života. Postoji više vrsta rizika sa kojima se preduzeća sučeljavaju. Neki od njih potencijalno imaju male posledice po biznis i mogu se lako kontrolisati dok drugi mogu zapretiti samoj egzistenciji preduzeća. Poslednjih decenija se nivo rizika i neizvesnosti u poslovanju jako povećao što je posledica dinamičnijeg poslovanja to jest velike učestalosti donošenja poslovnih odluka sa jedne i globalizacije odnosno mnogostrukih i upletenih veza između firmi iz raznih regiona sveta sa druge strane. U današnjem, uveliko tehnološki zavisnom, poslovnom okruženju uslovi poslovanja se naglo menjaju i organizacije koje ne predvide i ne odgovore ovakvim pretnjama na vreme mogu zateći sebe kako gube konkurentnost, tržišni udeo pa i gore.

Upravljanje strategijom se u mnogo čemu svodi na upravljanje poslovnim rizicima. Zato je veoma važno prethodno dobro analizirati situaciju i odmeriti ne samo količinu rizika koja je prihvatljiva vašem preduzeću nego i izabrati one rizične poduhvate koji se mogu kontrolisati sa raspoloživim resursima. Pogrešan izbor vas može dovesti do stečaja.

Da bi ste prepoznali različite poslovne rizike morate pre svega znati gde i šta da tražite. Za neke već dobro znate jer su vas ranije opekli dok vas drugi vrebaju, a da vi njih niste ni svesni. Rizik nije „privilegija“ samo velikih firmi. U suštini i nema neke razlike. Većina srpskih preduzeće spada u mala i srednja (MSP) po evropskim standardima, to jest zapošljavaju manje od 250 radnika i/ili prave godišnji obrt manji od €50m. Nažalost mnogi vlasnici i rukovodioci ovakvih firmi smatraju da se veličina i opasnost od rizika kojima se izlažu smanjuje sa veličinom njihovih biznisa što je potpuno netačno jer su njihove poslovne situacije, aktivnosti kao i okruženje veoma slični ili identični velikim firmama. Kao posledica takvog shvatanja, poslovni rizik se retko razmatra, a najčešće nije na dnevnom redu redovnih sastanaka u MSP. U praksi se najviše vremena i pažnje troši na prodaju i funkcionisanje operative.

Postoji više vrsta rizika, a verovatno je najpoznatiji finansijski rizik koji je i najčešći uzrok propasti malih i srednjih firmi. On uključuje (ne)raspoloživost novca za tekuće poslovanje to jest isplatu budžetskih stavki, poreza i drugih dospelih obaveza kao što su računi dobavljača što je najčešće posledica nemogućnosti redovne i dovoljne naplate od dužnika. U Srbiji možete očekivati da neka svoja potraživanja naplatite i do godinu dana kasnije, a u proseku je to 4-6 meseci. Naravno, ako uopšte i uspete u tome. Skoro da i nema razlike između državnih preduzeća i ustanova sa jedne i privatnih firmi sa druge strane. Sada je do vas da obezbedite potreban kapital za premošćavanje! Nažalost nije retko da propast jednog preduzeća, ili njihovo namerno odugovlačenje plaćanja, povuče u stečaj druga preduzeća koja su u istom lancu snabdevanja. (Ovo budi neka sećanja!?) Ako poslujete sa inostranstvom nemojte zaboraviti devizni rizik jer planirana zarada od dobre prodaje lako može da se pretvori u neplanirani gubitak. Finansijski rizici su stalno aktivni te se moraju tako i tretirati. Uspešne će biti samo one firme gde postoji dnevni fokus sa najvišeg mesta na ovu vrstu problema.

Odmah uz finansijski pojavljuje se i komercijalni rizik ili nesposobnost preduzeća da privoli dovoljno mušterija na kupovinu svojih proizvoda i usluga po, za preduzeće, profitabilnoj ceni. Ova kategorija uključuje rizike plasiranja roba i usluga na tržište(a) po zadovoljavajućoj ceni, a zavisi od komercijalne i fizičke konkurentnosti samog proizvoda ili usluga, ponude i potražnje. Može vam se na primer desiti recesija ili stagnacija na tržištu pa da se smanje tražnja i dostižna marža ili se interesovanje kupaca jednostavno promeni zbog neke inovacije ili vaš brend odjednom „uvene“ kao posledica pojavljivanja dominantnog konkurenta. U Srbiji dodatni rizici dolaze od konkurenata iz „sive ekonomije“, a ne sme se zaboraviti ni jeftina roba iz uvoza to jest ona čija se proizvodnja subvencioniše u zemlji porekla. Vlasnici preduzeća sami moraju da se izbore sa svim ovim izazovima! Svaka od gore pomenutih situacija može slomiti vaš detaljno isplanirani budžet ako tokom planiranja niste uspeli da prepoznate odgovarajuće rizike i unesete potrebne provizije.

Poseban aspekt komercijalnog rizika je potencijalni gubitak reputacije. Može se desiti kao posledica neke aktivnosti cele firme, gubitka nekog kritičnog atributa vaših proizvoda i usluga ili pogrešnog ponašanja kako zaposlenih tako i bilo koje druge osobe koja se dovodi u vezu sa vama. Zamislite da se vaše preduzeće pojavi u medijima u negativnom svetlu – da li bi ključne mušterije, snabdevači pa i neki zaposleni nastavili saradnju sa vama? Kakav bi bio uticaj na buduće prihode?

Rizik prekida lanca snabdevanja se odnosi kako na incidente sa individualnim snabdevačima tako i potencijalnim kolapsom nekog tržišta iz kojega se snabdevate. Manifestuje se nemogućnošću snabdevača da zadovolji vaše potrebe u količini i/ili kvalitetu robe na kraći ili duži rok što može dovesti i do prekida vašeg poslovanja u najgorem slučaju. Koliko ste ranjivi ako vam se to desi?

Operativni rizik uključuje potencijalno nefunkcionisanje bilo kog resursa koji je neophodan za odvijanje kritičnih operativnih aktivnosti preduzeća što, kao posledicu, može dovesti do prekida proizvodnje i isporuke proizvoda ili usluga kupcima. Obuhvata sve od planske službe i pozivnog centra do mehanizacije, fabričke hale i poslovne zgrade. Zato što su ljudi glavni resurs firme, operativni rizik se odnosi i na radnu kulturu, organizacionu strukturu i međuljudske odnose. Posebnu pažnju treba obratiti na potencijalno velike padove u kvalitetu proizvoda i usluga, tačnosti isporuke i efikasnosti servisne službe.

U industrijama koje funkcionišu kroz projekte najprisutniji je projektni rizik što ne znači da se isti ne može identifikovati i u drugim industrijama. Uključuje rizik kolapsa opreme i mehanizacije ili drugih resursa, tehnologije, finansiranja projekta, a naročito probijanja rokova i gubitka ključnih kadrova. Uvek obratite pažnju na nove projekte jer će se sve nepravilnosti iz pripreme projekta brzo manifestovati. Za one koji rukovode portfoliom od više projekata savet je da procene posledice potencijalnog kolapsa za svaki posebno pa da se prema tome i fokusiraju.

Operativa je uvek na udaru bezbednosnog i sigurnosnog rizika. Uključuje bezbednost svih onih koji su uključeni u poslovanje preduzeća kao i sveukupnu sigurnost poslovnih objekata, opreme, ljudi, informacija, intelektualne svojine i tehnologije. Bezbednost se ne odnosi samo na ličnu bezbednost nego pokriva radno mesto, javnu bezbednost (može biti narušena vašim aktivnostima) i bezbednost vaših proizvoda i usluga.

Posedovanje i funkcionisanje određene konkurentne tehnologije može biti kritično za vaš poslovni model pa tako dolazimo i do tehnološkog rizika. Isti uključuje praćenje inovacija, implementaciju, upravljanje, održavanje i unapređenja potrebne tehnologije. Kao posebna kategorija se prepoznaje rizik informacionih sistema zato što se u današnjem poslovnom svetu besprekorno kreiranje, procesuiranje i korišćenje informacija smatra za kritično u većini organizacija. Nefunkcionisanje kompletnog ili delova informacionog sistema može blokirati funkcionisanje dela ili celog biznisa (na primer nefunkcionisanje softvera za upravljanje fabrikom zaustaviće proizvodnju, a knjigovodstvenog će onemogućiti fakturisanje). Istovremeno „pad sistema“ može dovesti do kršenja zakona zbog trenutne neusaglašenosti poslovanja sa važećom zakonskim, knjigovodstvenim ili industrijskim propisima. Pored toga, hakeri vam mogu ukrasti kritične informacije ili podatke o mušterijama, na primer njihovim kreditnim karticama. Šta bi to značilo za vašu reputaciju i brend?

Posebno bih još pomenuo rizik neusaglašenosti sa važećim zakonima, regulativom, standardima, poslovnim procedurama i ugovornim obavezama kao posledicu slabe organizacione strukture, nepoštovanja procedura ili drugih ljudskih faktora. Ovaj rizik može doneti dalje komplikacije ako se suočite sa korumpiranim inspektorima. Takođe, čak i ako poštujete svu zakonsku regulativu, neki državni službenik ili onaj iz lokalne samouprave može tražiti „zahvalnost“ za ubrzanje rešavanja vašeg predmeta unutar njihove birokratske procedure.

Zbog svega gore opisanog je veoma važno da što pre shvatite da će preduzeću bilo koje veličine mnogo koristiti ako na vreme primeni principe sistematskog i organizovanog upravljanja rizicima. Uputstvo možete preuzeti ovde.

Pored izbegavanja ili umanjenja posledica nepovoljnih događaja te zaštite sopstvenih prihoda, dobiti, ljudi i osnovnih sredstava ovo će omogućiti bolje razumevanje koristi od primene formalnih poslovnih procedura u biznisu. Organizovano upravljanje rizicima će povećati poverenje zaposlenih u bezbednost i sigurnost radnog mesta, a mušterija u kvalitet i integritet vaših proizvoda i usluga.

Na kraju sami procenite vašu trenutnu situaciju u vezi upravljanja rizicima tako što ćete odgovoriti na sledeća pitanja: (1) Da li imate formalni proces za praćenje promena u poslovnom okruženju i procenu uticaja istih na vas? (2) Da li imate formalni proces za kontinuiranu identifikaciju, evaluaciju i ublažavanje posledica rizika? (3) Da li je upravljanje rizicima integralni deo operativnog poslovanja i projekata? (4) Da li imate usvojenu formalnu proceduru za svaki važniji poslovni proces? (5) Da li vršite periodičnu proveru usaglašenosti rada zaposlenih sa formalnim poslovnim procedurama? (6) Da li smatrate da vam je poslovanje previše rizično?

Vantržišno uzrokovani industrijski rizici trenutno najviše brinu balkanske privrednike dok se u sledeće tri godine najveći porast očekuje od tržišnih i tehnoloških rizika

Prema mom poslednjem istraživanju preko LinkedIn mreže iz aprila 2019. o strateškim rizicima poslovanja koji najviše brinu balkanske poslovne ljude u narednih 12 meseci pokazalo se da su to vantržišno uzrokovani industrijsko-ekonomski rizici. Drugo i treće mesto su podelili tržišni i tehnološki rizici. Slede rizici uzrokovani regionalno-političkom nestabilnošću, a najmanju kratkoročnu strepnju predstavljaju projektni rizici.

Skoro polovina ispitanika (47%) smatra pojavu vantržišno uzrokovanih industrijsko-ekonomskih rizika mogućim tokom narednih 12 meseci dok još 28% njih smatra ovo verovatnim a još 14% sa sigurnošću očekuje da ih ovakvi rizici uskoro pogode. Upitani kakav trend vantržišnih rizika očekuju u naredne tri godine odgovori su podeljeni između mišljenja da neće doći do daljeg povećanja opasnosti (53%) i onog po kome se dalje povećanje ovakvih rizika očekuje (44%).

Vantržišno uzrokovani industrijsko-ekonomski rizici nastaju dinamičkim trvenjima na nivou nacionalne, regionalne ili globalne (političke) ekonomije i rezultiraju kontrakcijom trgovine između država, kontrakcijom nekog tržišta ili barem odsustvom njegovog rasta i prekidom međunarodnih ili regionalnih lanaca snabdevanja. Pretpostavljam da poslovne ljude najviše brine mogući pad trgovine i prekid nekih lanaca snabdevanja uzrokovanih situacijom sa kosovskim taksama, Bregzitom i trgovinskim ratovima SAD-Kina, EU-SAD i EU-Kina, da i ne pominjem trgovinske sankcije prema Rusiji. Sve ove tenzije se delimično „obijaju“ i o balkanske ekonomije koje, iako najviše trguju sa EU, rastući uticaj i potencijal istočnih partnera ne mogu zanemariti. Istovremeno cene nafte rastu iz više razloga (pored političkih tenzija ključnim državama izvoznicama nafte odgovara cena iznad $70/barelu). Neizvesnost oko snabdevanja gasom iz Rusije koji EU i SAD mogu zaustaviti/usporiti svojim administrativnim barijerama kao što se to već dogodilo sa Južnim Tokom samo dodaje tenziju. Povrh svega slabost balkanskih ekonomija da obrazuju, zaposle i zadrže pojedine profile kvalifikovane radne snage koja sve više migrira u zemlje EU zbog obećanog i bolje plaćenog posla uzrokuje da cele lokalne industrije, sela i gradovi ostanu bez dovoljno ljudskih resursa što onemogućava nove projekti i ekonomski rast.

Tržišno uzrokovani i tehnološki rizici dele drugo i treće mesto negativnih očekivanja. Za moguću i verovatnu pojavu tržišnih rizika u narednih godinu dana glasalo je 79% upitanika dok njih 17% ipak smatra ovo malo verovatnim. Sa druge strane većina odgovora (55%) ukazuje na očekivano povećanje tržišnih rizika u srednjoročnom periodu dok njih 45% ne očekuju bitne promene.

Tržišno uzrokovani rizici su rezultat akcija samih učesnika u tržišnoj utakmici a to su kompanije koje nude robu i usluge, njihovi snabdevači i dalji učesnici u lancima snabdevanja, potrošači kao i ostale zainteresovane strane. Brige najverovatnije potiču od očekivanog porasta konkurencije, što od domaćih što od dolazećih stranih konkurenata i očekivanog pritiska na raspoloživu maržu. Očekuje se da aktivnost ovih novih tržišnih igrača dovede i do borbe za raspoložive resurse – od radne snage do sirovina – što će podići troškove i smanjiti profit. Pored spoljnih faktora i loše vođenje firme može dovesti do neefikasnog korišćenja kapaciteta/kapitala, erozije/kolapsa brenda, prevelike zavisnosti od samo nekoliko mušterija ili previđanja da je došlo do promene prioriteta u zahtevima potrošača.

Istraživanje je pokazalo da su tehnološki rizici ti od kojih se očekuje najveći rast kako u sledećem trogodišnjem periodu (59%) tako i kratkoročno (tokom sledećih 12 meseci) jer se 69% izjasnilo za „moguće“, „verovatno“ ili „skoro sigurno“. Veća disperzija dobijenih odgovora je verovatno uzrokovana razlićitošću industrija upitanika od kojih 30% dolazi iz proizvodnih, a 70% iz servisnih organizacije i zavisnošću njihovih konkretnih poslovnih modela od tehnologije.

Tehnološki rizici nastaju usled zastarelosti proizvodno-tehnoloških procesa ili (iznenadne?) pojave novih dominantnih tehnologija. Posebna oblast su IT sistemi. Njihov privremeni prestanak rada iz raznoraznih razloga ili upad hakera i krađa podataka o potrošačima može dovesti do gubitka reputacije, dela tržišta ali i odgovornost pred zakonom. U narednom periodu se definitivno očekuje porast ovakvih dešavanja i pravovremena zaštita od istih je neophodna. Sa druge strane zbog loše sopstvene strategije kompanija može zakasniti sa prelaskom na digitalne tehnologije uključujući „Internet stvari“ i veštačku inteligenciju čime suparnici ostvaruju teško nadoknadivu prednost.

Sledeći na lestvici strateških rizika dolaze oni koji mogu nastati usled regionalne politićke nestabilnosti. 74% upitanika sa manjom ili većom sigurnošću očekuje ovakve rizike u narednih godinu dana a težište svih odgovara je na: „verovatno“ sa 35%. Više od polovine (58%) smatra da će se ovi rizici održati na istom nivou i u sledećem trogodišnjem periodu dok njih 35% čak očekuje njihovo srednjoročno povećanje. U slučaju balkanskih država ovo može biti uzrokovano unutrašnjom borbom za vlast, regionalnim konfliktima i/ili korupcijom i neefikasnom vladavinom prava. Dodatni razlog može biti prekid u procesu pristupanja EU.

Poslednji na lestvici to jest oni od kojih se najmanje strepi su projektni rizici. Dobijeni odgovori o kratkoročnom očekivanju podjednako pokrivaju ceo spektar skale a težište je na: „moguće“ (29%). Pretpostavljam da ovde odgovori najviše zavisi od broja i intenziteta planiranih projekata u sledećih godinu dana. Iako značajna većina (58%) ne očekuje srednjoročnu promenu u pojavljivanju projektnih rizika, ipak njih 32% očekuje povećanje što takođe može da znači da će se više biznisa orijentisati ka projektnom poslovanju i da već imaju neke konkretne planove. Treba potsetiti da neuspeh ključnog razvojnog projekta obično rezultira u višegodišnjem zaostajanju za suparnicima. Slično se dešava i posle neuspeha neke velike investicije ili akvizicije.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: