U mnogim organizacijama, formulisanje strategije i njena periodična revizija često su isključiva obaveza izvršnog upravljačkog tima. Međutim, izuzimanje većine zaposlenih iz ovog ključnog procesa, može biti propuštena prilika. Umesto toga, kompanije bi trebalo da imaju za cilj da indirektno i kontinuirano uključe sve zaposlene u svoje strateško planiranje. Pored toga što se ovim prikupljaju, filtriraju i koriste raznovrsna zapažanja i ideje svih zaposlenih, što dovodi do sveobuhvatnijih i efektivnijih strateških rešenja, ovakvim pristupom se podiže lojalnost kao i usvajanje zajedničkih strategija kao svojih.
Kontinuirano uključivanje svih zaposlenih za strateški uspeh
Ključ za uspešno uključivanje svih zaposlenih u strateški proces leži u podsticanju kontinuiranog angažovanja. Ohrabrivanje svih u organizaciji da identifikuju taktička i strateška pitanja unutar svog radnog okruženja, kao i u okviru celokupnog operativnog domena kompanije, može doneti dragocena zapažanja. Njihovo učešće se može postići različitim tradicionalnim metodama, kao što su kutije na vidnim mestima u koje se mogu ubaciti zapažanja i predlozi, redovni timski sastanci gde se razmenjuju ideje kao i široki otvoreni forumi za razmenu ideja.
Kontinuirano prikupljanje predloga i ideja od zaposlenih osigurava da organizacija ostane budna na svim nivoima u vezi potencijalnih prednosti, slabosti, mogućnosti i pretnji. Zaposleni su često u prvim redovima i mogu prepoznati probleme i mogućnosti koje rukovodstvo može da previdi. Kontinuiranim prikupljanjem ovakvih zapažanja, kompanija može da izgradi dinamičnu bazu vrednih informacija koje mogu da značajno obogate buduće sastanke upravljačkog tima na kojima se formuliše strategija.
Upotreba veštačke inteligencije (VI) za analizu i sortiranje
Da bi upravljale velikim prilivom predloga i ideja, organizacije mogu da koriste alate za veštačku inteligenciju (V.I.). Ovakvi alati mogu pomoći u filtriranju, kategorizaciji i određivanju prioriteta velikog broja unosa i sortirati ih na primer kao prednosti, slabosti, mogućnosti i pretnje. Ovakav proces bi preslikao tradicionalnu SWOT analizu, ali bi je istovremeno i obogatio velikim brojem različitih zapažanja i ideja koje dolaze iz cele organizacije, a ne samo od užeg kruga rukovodilaca i možda spoljnih savetnika. Ovakav automatizovani proces ne samo da bi uštedeo vreme već bi i obezbedio sistematsku i nepristrasnu analizu podataka.
Korišćenjem V.I. za obradu i analizu zapažanja zaposlenih, kompanije mogu efikasno da identifikuju stalne i periodične teme kao i kritična pitanja koja zahtevaju pažnju. Ovakav pristup, zasnovan na velikom broju podataka, omogućava upravljačkom timu da donosi bolje informisane odluke tokom svojih periodičnih revizija strategije, obezbeđujući time da strategija kompanije bude utemeljena na zapažanjima i iskustvima iz realnog radnog okruženja zaposlenih koje seže do mušterija, snabdevača, partnera i lokalnih zajednica.
Vrednovanje doprinosa zaposlenih
Podnošenje predloga i ideja ne bi trebalo da bude sporadična aktivnost zaposlenih već deo sveopšte kulture kompanije. Kada zaposleni znaju da su njihova zapažanja i ideje dobrodošle i vrednovane, veća je verovatnoća da će nastaviti sa aktivnim doprinosom. Saznanje da bi njihov doprinos mogao da utiče na strateški pravac kompanije podstiče osećaj vlasništva i ulaganja u zajedničke buduće rezultate. Kako se zapažanja i ideje zaposlenih slivaju u dolazeće „strateške radionice“ rukovodstva kompanije, obezbeđuje se da se strategija kompanije ne oslanja isključivo na „pogled sa vrha“ već da se temelji i na praktičnim iskustvima i inovativnim idejama koje dolaze od onih koji su na prvim linijama poslovanja.
Zaključak
Uključivanje zapažanja i sugestija svih zaposlenih u proces strateškog planiranja nije samo demokratski pristup, već i strateška neophodnost. Podsticanjem kontinuiranog angažovanja celog kolektiva kao i korišćenjem mogućnosti koje donosi V.I. za efikasnu obradu i analizu ovih podataka, organizacije mogu da stvore sveobuhvatniji i efektivniji proces formulisanja strategije. Ovakav pristup koji se zasniva na širokoj saradnji unutar organizacije dovodi do bogatijeg saznanja o poslovnom okruženju, podstiče angažovanje zaposlenih i na kraju jača organizaciju na svom putu ka uspehu.
