Prema mom poslednjem istraživanju preko LinkedIn mreže iz aprila 2019. o strateškim rizicima poslovanja koji najviše brinu balkanske poslovne ljude u narednih 12 meseci pokazalo se da su to vantržišno uzrokovani industrijsko-ekonomski rizici. Drugo i treće mesto su podelili tržišni i tehnološki rizici. Slede rizici uzrokovani regionalno-političkom nestabilnošću, a najmanju kratkoročnu strepnju predstavljaju projektni rizici.
Skoro polovina ispitanika (47%) smatra pojavu vantržišno uzrokovanih industrijsko-ekonomskih rizika mogućim tokom narednih 12 meseci dok još 28% njih smatra ovo verovatnim a još 14% sa sigurnošću očekuje da ih ovakvi rizici uskoro pogode. Upitani kakav trend vantržišnih rizika očekuju u naredne tri godine odgovori su podeljeni između mišljenja da neće doći do daljeg povećanja opasnosti (53%) i onog po kome se dalje povećanje ovakvih rizika očekuje (44%).
Vantržišno uzrokovani industrijsko-ekonomski rizici nastaju dinamičkim trvenjima na nivou nacionalne, regionalne ili globalne (političke) ekonomije i rezultiraju kontrakcijom trgovine između država, kontrakcijom nekog tržišta ili barem odsustvom njegovog rasta i prekidom međunarodnih ili regionalnih lanaca snabdevanja. Pretpostavljam da poslovne ljude najviše brine mogući pad trgovine i prekid nekih lanaca snabdevanja uzrokovanih situacijom sa taksama Prištine, Bregzitom i trgovinskim ratovima SAD-Kina, EU-SAD i EU-Kina, da i ne pominjem trgovinske sankcije prema Rusiji. Sve ove tenzije se delimično „obijaju“ i o balkanske ekonomije koje, iako najviše trguju sa EU, rastući uticaj i potencijal istočnih partnera ne mogu zanemariti. Istovremeno cene nafte rastu iz više razloga (pored političkih tenzija ključnim državama izvoznicama nafte odgovara cena iznad $70/barelu). Neizvesnost oko snabdevanja gasom iz Rusije koji EU i SAD mogu zaustaviti/usporiti svojim administrativnim barijerama kao što se to već dogodilo sa Južnim Tokom samo dodaje tenziju. Povrh svega slabost balkanskih ekonomija da obrazuju, zaposle i zadrže pojedine profile kvalifikovane radne snage koja sve više migrira u zemlje EU zbog obećanog i bolje plaćenog posla uzrokuje da cele lokalne industrije, sela i gradovi ostanu bez dovoljno ljudskih resursa što onemogućava nove projekti i ekonomski rast.
Tržišno uzrokovani i tehnološki rizici dele drugo i treće mesto negativnih očekivanja. Za moguću i verovatnu pojavu tržišnih rizika u narednih godinu dana glasalo je 79% upitanika dok njih 17% ipak smatra ovo malo verovatnim. Sa druge strane većina odgovora (55%) ukazuje na očekivano povećanje tržišnih rizika u srednjoročnom periodu dok njih 45% ne očekuju bitne promene.
Tržišno uzrokovani rizici su rezultat akcija samih učesnika u tržišnoj utakmici a to su kompanije koje nude robu i usluge, njihovi snabdevači i dalji učesnici u lancima snabdevanja, potrošači kao i ostale zainteresovane strane. Brige najverovatnije potiču od očekivanog porasta konkurencije, što od domaćih što od dolazećih stranih konkurenata i očekivanog pritiska na raspoloživu maržu. Očekuje se da aktivnost ovih novih tržišnih igrača dovede i do borbe za raspoložive resurse – od radne snage do sirovina – što će podići troškove i smanjiti profit. Pored spoljnih faktora i loše vođenje firme može dovesti do neefikasnog korišćenja kapaciteta/kapitala, erozije/kolapsa brenda, prevelike zavisnosti od samo nekoliko mušterija ili previđanja da je došlo do promene prioriteta u zahtevima potrošača.
Istraživanje je pokazalo da su tehnološki rizici ti od kojih se očekuje najveći rast kako u sledećem trogodišnjem periodu (59%) tako i kratkoročno (tokom sledećih 12 meseci) jer se 69% izjasnilo za „moguće“, „verovatno“ ili „skoro sigurno“. Veća disperzija dobijenih odgovora je verovatno uzrokovana razlićitošću industrija upitanika od kojih 30% dolazi iz proizvodnih, a 70% iz servisnih organizacije i zavisnošću njihovih konkretnih poslovnih modela od tehnologije.
Tehnološki rizici nastaju usled zastarelosti proizvodno-tehnoloških procesa ili (iznenadne?) pojave novih dominantnih tehnologija. Posebna oblast su IT sistemi. Njihov privremeni prestanak rada iz raznoraznih razloga ili upad hakera i krađa podataka o potrošačima može dovesti do gubitka reputacije, dela tržišta ali i odgovornost pred zakonom. U narednom periodu se definitivno očekuje porast ovakvih dešavanja i pravovremena zaštita od istih je neophodna. Sa druge strane zbog loše sopstvene strategije kompanija može zakasniti sa prelaskom na digitalne tehnologije uključujući „Internet stvari“ i veštačku inteligenciju čime suparnici ostvaruju teško nadoknadivu prednost.
Sledeći na lestvici strateških rizika dolaze oni koji mogu nastati usled regionalne politićke nestabilnosti. 74% upitanika sa manjom ili većom sigurnošću očekuje ovakve rizike u narednih godinu dana a težište svih odgovara je na: „verovatno“ sa 35%. Više od polovine (58%) smatra da će se ovi rizici održati na istom nivou i u sledećem trogodišnjem periodu dok njih 35% čak očekuje njihovo srednjoročno povećanje. U slučaju balkanskih država ovo može biti uzrokovano unutrašnjom borbom za vlast, regionalnim konfliktima i/ili korupcijom i neefikasnom vladavinom prava. Dodatni razlog može biti prekid u procesu pristupanja EU.
Poslednji na lestvici to jest oni od kojih se najmanje strepi su projektni rizici. Dobijeni odgovori o kratkoročnom očekivanju podjednako pokrivaju ceo spektar skale a težište je na: „moguće“ (29%). Pretpostavljam da ovde odgovori najviše zavisi od broja i intenziteta planiranih projekata u sledećih godinu dana. Iako značajna većina (58%) ne očekuje srednjoročnu promenu u pojavljivanju projektnih rizika, ipak njih 32% očekuje povećanje što takođe može da znači da će se više biznisa orijentisati ka projektnom poslovanju i da već imaju neke konkretne planove. Treba potsetiti da neuspeh ključnog razvojnog projekta obično rezultira u višegodišnjem zaostajanju za suparnicima. Slično se dešava i posle neuspeha neke velike investicije ili akvizicije.
Poslovna Strategija na Balkanu 