Prema najnovijem istraživanju Poslovne Strategije na Balkanu iz novembra 2020. daleko najveća strepnja poslovnih ljudi u regionu za obavljanje biznisa u 2021. godini je nastavak pandemije tokom većeg dela godine što će ozbiljno uticati na dalji pad potrošnje (69% upitanika). Sledi pretnja smanjene tražnje kako na domaćem tako i na svetskom tržištu koja će rezultirati padom prihoda kompanija i potencijalnim zatvaranjem mnogih preduzeća (44%) što je logično povezano sa strepnjom od gubitka značajnog broja radnih mesta (34%). Rame uz rame sa ova tri najveća rizika koji su naravno nametnuti uticajem pandemije na sve svetske ekonomije stoji još jedan i to za ovaj region sistematski rizik, a to je negativan uticaj korupcije i partoktatije na poslovanje (34%) koji je u mom prethodnom pred-pandemijskom istraživanju iz januara 2020. bio ocenjen kao najveća pretnja po biznis. Od ostalih očekivanih pretnji svakako treba pomenuti još i nedostatak kvalifikovane radne snage (22% upitanika) i nemogućnost naplate potraživanja (16%). Sve odgovore iz novembarskog istraživanja možete videti na sledećoj grafici.
Interesantno je uporediti odgovore sa početka i kraja godine to jest neposredno pre pandemije u regionu i sada kada su restriktivne mere kako za određene privredne delatnosti tako i za pojedince na snazi u većini zemalja, a nemila statistika o zarazi pleni svačiju pažnju. Pandemija je najviše uticala da se smanji percepcija o mogućoj pretnji kako od regionalne tako i od unutrašnjo-političke nestabilnosti što je i logično jer je teško poverovati da bi se neko odlučio na takve akcije dok ljudi okolo umiru od virusa i ostaju bez posla. Sa druge strane pandemija nije imala ozbiljniji uticaj da se smanje tri najveća rizika, a to su: (1) korupcija i partokratija, (2) nedostatak kvalifikovane radne snage, i (3) nemogućnost naplate potraživanja.
Svakako treba naglasiti da je najveći trgovinski partner zemalja ovog regiona Evropska Unija koja beleži silazni trend u svojoj ekonomskoj aktivnosti i očekuje pad od 2,5% u poslednjem kvartalu 2020. Na sajtu Evropske Komisije se može pročitati da se u jesenjem predviđanju za ovu godinu očekuje ukupna kontrakcija ekonomije EU od 7,8% dok se u 2021. predviđa delimičan oporavak i rast od 4,2% što bi se nastavilo i u 2022. predviđenim rastom od 3%. Kao i u regionu, EU očekuje dalji rast nezaposlenosti u 2021. koja bi trebalo da se stabilizuje u 2022. Pozitivno je da se pad ekonomske aktivnosti nije proporcionalno odrazio na rast nezaposlenosti jer su skoro sve zemlje donele barem neke mere za ublažavanje tog uticaja. Zbog svega toga je sasvim razumljivo očekivati da se ovakav nivo privredne aktivnosti u EU direktno odrazi na ekonomije u regionu s tim da će lokalne ekonomske politike odnosno krizne mere imati svoj pozitivan uticaj i to od države do države, u zavisnosti od samih mera. Pored toga, njihov će oporavak zavisiti i od nivoa trgovine sa drugim partnerima, a naročito sa onima koji se budu brže oporavljali ili su se već vratili pozitivnom trendu kao što je slučaj Kine.
Moje istraživanje pokazuje da su se kompanije 41% upitanika već vratile na nivo poslovanja od pre pandemije ili će to uraditi do kraja 2020. Oporavak tokom 2021. očekuje 22% upitanika, a još toliko očekuje da se to dogodi tokom 2022. godine dok njih 16% nisu mogli da se odluče.
U ovom istraživanju su učestvovali poslovni ljudi iz širokog spektra industrija: rudarstvo/nafta/gas, infrastrukturno snabdevanje, građevinarstvo, fabrička i radionička proizvodnja, maloprodaja, veleprodaja, informacione tehnologije, finansijske institucije/ osiguranje, privatno obrazovanje, profesionalne i druge usluge.
Poslovna Strategija na Balkanu 