Autor članka je g-din Bojan Petrović, regionalni menadžer kompanije PlanRadar
Petnaest meseci nakon što je proglašena pandemija Covid-19, sve je jasnije da „nova normalnost“ nije privremeno stanje dok je i dalje pandemija na snazi, već će uveliko biti deo normalnosti koja nas očekuje i kada se pandemija zvanično okonča. Gledano evolucijski, velike krize su preživljavali najbolje oni koji su se mogli prilagoditi novonastalim promenama. Tako da je ovo „novo normalno“ stanje, kojem se i dalje prilagođava čitav svet, pokazalo da su najbolje prošli oni koji su na vreme prepoznali prednosti rada na daljinu i tehnologije koje mogu da iskoriste u svom poslovanju.
Građevinski sektor u Srbiji je prošao oscilacije u poslednjih petnaest meseci. Iako je građevina i dalje ostala najveći pokretač srpske ekonomije i iako se izgradnja nastavila nedugo nakon proglašenja pandemije posledice su se ipak osetile. Prema Republičkom zavodu za statistiku (https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/gradjevinarstvo/) zvanične cifre kažu da posle III kvartala 2020. godine koji je beležio 18,9% pad u tekućim i 17,2% u stalnim cenama u odnosu na isti kvartal prethodne godine, IV kvartal 2020. beleži rast te za prethodnom godinom „kasni“ 10,4% u tekućim i 8,9% u stalnim cenama. Nadu daje izveštaj za prva tri meseca 2021. godine, koji kaže da je zabeležen rast od 20,0% u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 20,7% u odnosu na I kvartal 2020. godine. Detaljnije posmatrano prema građevinama, vrednost izvedenih radova na zgradama, u stalnim cenama povećana je za 17,5%, a na ostalim građevinama 22,7%. Svi regioni Srbije su posle prošlogodišnjeg pada sada povećali vrednost izvedenih radova gde prednjači Region Šumadije i Zapadne Srbije sa čak 37,0% većom vrednošću u odnosu na isti kvartal prošle godine.
Napredak možemo gledati i kroz izdate građevinske dozvole od početka 2021. godine. Poslednja tri statistički obrađena meseca su januar, februar i mart. U januaru je izdato 1480 građevinskih dozvola (14,8% više nego u januaru prošle godine) od čega 77,2% otpada na zgrade a već u martu je izdato 2029 građevinskih dozvola (19,8% više nego istog meseca prošle godine) te se 79,2% njih odnosi na zgrade a 20,8% na ostale građevine. Najveća građevinska aktivnost po izdatim dozvolama očekuje se u Moravičkoj oblasti, zatim slede Beogradska, Sremska, Rasinska, Zlatiborska, Južnobačka te ostale.
Kao napomenu treba da navedemo da su indeksi vrednosti beležili porast od druge polovine 2017. godine sve do kraja prvog kvartala 2020. U drugom, trećem i četvrtom kvartalu dolazi do pada aktivnosti zbog zastoja izazvanih globalnom pandemijom Covid-19. Međutim, kako smo već naveli, izveštaj za prvi kvartal 2021. godine uliva nadu da se srpska građevinska industrija vraća na stare staze uspeha.
Covid-19 je očigledno bio katalizator za digitalizaciju u celom svetu pa i u Srbiji. Digitalizacija je pomažući onima koji su je prihvatili da prebrode pandemiju i napreduje bez obzira na uslove poslovanja nepovratno dokazala svoju vrednost. Građevinska industrija tu nije izuzetak. Pre samo nekoliko godina je bilo teško na našim gradilištima zamisliti inženjera ili vođu gradilišta koji od kuće vodi projekat. Takođe, nije se činilo ni verovatnim da će građevinski radnici po gradilištu hodati sa pametnim mobilnim uređajima i aktivno ih koristiti u svom radu. Malen je bio broj onih kompanija koje su pre pandemije bile „osvešćene“ na polju digitalizacije i daljinskog upravljanja projektima.
Međutim, kad je pandemija donela nove uslove, samo oni koji su na vreme prepoznali da je došao čas da ipak pređu na digitalne oblike komunikacije i vođenja projekata nisu trpeli nikakve ili su imali minimalne gubitke u poslovanju. To nam pokazuje da se ovi načini sigurno ukorenjuju u građevinsku industriju, a jedini problem je što taj proces teče jako sporo uprkos jasnim potrebama za digitalnim alatima.
Miljan Mikić, predavač na inženjerskom menadžmentu Univerziteta u Lidsu: „Za digitalizaciju je važan kapacitet društva, koliko koristimo digitalne alate, a to se razlikuje od tržišta do tržišta. Na Zapadu i u Kini je digitalizacija sve zastupljenija. Konkurentnost kompanija je takva da digitalizacija kompaniji neminovno povećava konkurentnost time što usvaja individualne kapacitete i oblikuje ih u organizacione kapacitete. Kompanija koja može uspešno da koristi ljude i druge resurse i na daljinu – „remote“ – je pokazala u koroni da može da avanzuje i iskoristi situaciju.“
Jasno je da nikada neće osvanuti dan kada će posao na gradilištu moći da obavi jedna jedina osoba. Porastom novih tehnologija i njihovom integracijom u građevinske radove, boljom opremom i novim načinima građenja svakako je smanjen broj neophodnih građevinskih radnika, ali će oni uvek biti nezamenjivi i od presudne važnosti za izgradnju. Međutim, daljinski rad sigurno može pomoći inženjerima, vođama projekata, predstavnicima klijenata, inspektorima i mnogim drugim osobama na vodećim pozicijama čiji se mnogi zadaci u vezi dokumentacije i upravljanja nedostacima mogu obavljati na daljinu. Oni time mogu da se reše viška administrativnih poslova, uštede vreme i novac, te poboljšaju svoje profesionalne odnose s kolegama, klijentima i podizvođačima.
Dijana Vidosavljević, glavni inženjer baze podataka o putevima, JP Putevi Srbije: „Koliko gubimo ako digitalnu transformaciju ne provedemo već danas? Mislim da gubimo dosta. Mislim da je svaki dan bitan jer smo čak i tokom pandemije izgubili određeno vreme, jer su neki projekti morali da budu odloženi jer nije moglo da se izađe na teren i da se snime podaci koji bi trebali da se integrišu.„
Kompanija PlanRadar je naručila, a kompanija Ninamedia sprovela istraživanje o stanju digitalizacije građevinarstva i industrije nekretnina u Srbiji i ti rezultati su prezentovani u martu 2021. godine. Cilj istraživanja je bio utvrđivanje trenutnog obima upotrebe digitalne tehnologije u srpskoj građevinskoj i industriji nekretnina, a glavno pitanje kojim se istraživanje bavilo je generalna spremnost građevinskih kompanija za digitalizaciju.
Jedna od tema je bilo da ispitanici procene u kojoj meri je pandemija Covid-19 uticala na posao kojim se oni bave. Odgovori uopšte nisu bili iznenađujući. Odgovor „u velikoj meri“ dalo je 24,7% ispitanika, 57,3% njih misli da je pandemija „donekle“ uticala na njihov posao, tek 17,8% je odgovorilo da na njihov posao „nije bilo uticaja“, a 0,1% njih nisu mogli proceniti situaciju. Istovremeno se skoro 50% njih složilo da bi situacija mogla uticati na potrebu za digitalnom tehnologijom u njihovim kompanijama.
Detaljnom analizom trenutnog stanja digitalizacije, razlozima oslanjanja na tradicionalnije tehnike, prikazom varijacija po industrijskim segmentima, spremnosti usvajanja promena te preprekama na koje nailaze domaće kompanije ovaj izveštaj je sumirao ključne nalaze i pokazao šta sve to znači za srpski građevinski i sektor nekretnina.
Na linku https://www.planradar.com/sr/digitalizacija-u-gradjevinarstvu-i-industriji-nekretnina-u-srbiji/ možete preuzeti izveštaj iz koga ćete saznati:
- Koliko je trenutno digitalno napredan čitav građevinski sektor, kao i stanje podsektora (kao što su arhitektura, ugovaranje, investicije),
- Koje tehnologije koriste kompanije građevinske industrije,
- Koliko su otvorene srpske građevinske kompanije prema digitalnim tehnologijama,
- Koje prepreke koče širu digitalizaciju,
- Kako je digitalizacija pomogla malom broju kompanija koje su zaista na vrhu.
Ovaj izveštaj ima za cilj da pomogne donošenju poslovnih odluka u građevinskim, arhitektonskim i investicionim kompanijama u Srbiji i šire. Pomoći će Vam da razumete kako rade Vaši konkurenti kada je digitalna transformacija u pitanju i da istražite prednosti korišćenja novih digitalnih alata. Ako već nameravate da digitalno transformišete svoju organizaciju, ovaj izveštaj će Vam pomoći da razumete trenutnu situaciju u Srbiji i da definišete poslovne izazove i prilike.
PlanRadar je kompanija za digitalnu tehnologiju osnovana 2013. godine. Pružamo inovativne usluge mobilnih softverskih rešenja za građevinarstvo i industriju nekretnina. Naša aplikacija je dostupna na svim iOS, Android i Windows uređajima. Pomogla je više od 10,000 klijenata u više od 46 zemalja da digitalizuju svoj proces rada.
Poslovna Strategija na Balkanu 