Ljudska rasa smišlja nova rešenja za svoje izazove od kada postoji. Tako smo i stigli ovde gde smo. Ovaj process je imao svoje uspone i padove tokom proteklih milenijuma ali da li možemo reći da je ikada bio namerno planiran ili izveden kao plod ljudske unapred smišljene strategije ili je to bio rezultat mnogobrojnih faktora kao što je socijalni razvoj društva u nekom trenutku istorije koji je inicirao uzlazni ciklus u ovom procesu (na primer Renesansa)?
Mnogi političari i poslovni lideri danas pozivaju da se veštački inicira novi talas inovacije u svetu koji bi pomogao u prevazilaženju sadašnje ekonomske krize. Oni se nadaju da ovaj process može da bude “skuvan” u nekoj sali za strategiju pomoću standardnih alata za planiranje i kontrolu strategije te onda posejan u kompaniji ili čitavoj naciji.
Ja se slažem da je moguće kreirati otvorenu, uključujuću strategiju u kompaniji ili društvu te ohrabriti zaposlene ili sunarodnike ka međusobnom dijalogu koji će, kao rezultat, generisati svakojake moguće ideje. Takođe je moguće koristiti informacione alatke da bi se ove sveže ali “neobrađene” ideje izfiltrirale i donele na stolove onih koji mogu da odluče o njihovom testiranju u praksi, evaluaciji i potonjem korišćenju ili odbacivanju. Ako ovo niste do sada radili uvođenje ovakvih promena bi vam sigurno donelo poboljšanje u količini materijalizovane inovacije koja izlazi iz vašeg sistema. Pitanje je da li će ovo biti samo neznatno – evolutivno poboljšanje koje u stvari nije dovoljno da inicira preokret t.j. “revoluciju”?
Međutim, ako i niste bili tako loši na polju inovacije u prošlosti, nego ste već stekli reputaciju “inovatora” (kao na primer SAD kao nacija), da li je moguće da baš sada nešto skuvate što će vas zasigurno dovesti do fundamentalno višeg nivoa jer to vidite kao ultimativno rešenje za svoje sadašnje problem?
Poslovna Strategija na Balkanu 